„Као што видите, Русија се у последње време суочава с тешком ситуацијом услед смањења цена наших енергетских ресурса, који су увек представљали један од основних фактора ризика по нашу економију. А сада је ту и још озбиљнији фактор – коронавирус. Већ смо разговарали о секторима као што су саобраћај, укључујући авио-саобраћај, туризам, мали бизнис, као и цео низ других сектора. Очигледно је да се обим куповине скупе робе смањује, укључујући и аутомобиле", истакао је руски министар финансија.
Силуанов је нагласио да се ситуација не одвија баш најбоље, те да Русија одступа од макроекономских прогноза за 2020. годину, јер, на пример, пад котација нафте смањује обиме прихода од енергената.
„Подсетићу да је укупан обим федералног буџета око 20 билиона рубаља (нешто више од 350 милијарди долара по данашњем курсу). Мораћемо да активирамо средства из наших резерви. Ипак, сада се морамо концентрисати на циљану, ефикасну подршку оним гранама економије, регионима, малим предузетницима и свима који без државне подршке једноставно не могу да постоје", појаснио је руски министар.
Рубља на најнижем нивоу у последње четири године
Руска национална валута додатно је ослабила и тренутно курс износи 86,05 рубаља за један евро.
Како преносе медији, ово је највећи пад руске валуте у протекле четири године, а тачније од фебруара 2016.
Додаје се и да је на курс руске рубље у највећој мери утицао пад цене нафте.
Ситуација на нафтном тржишту
Котације нафте и девизни курс срушили су се након вести да чланице Организације земаља извозница нафте нису успеле да продуже споразум о смањењу производње. Још један фактор који утиче на националну и светску економију остаје пандемија коронавируса.
Министар енергетике Русије Александар Новак изјавио је 10. марта да врата ОПЕК+ нису затворена и да су редовни састанци планирани у мају-јуну, а није искључио ни могућност нових споразума. Према саопштењу Кремља, није искључено да ће Русија и Саудијска Арабија успети да се договоре о количини производње нафте.
Централна банка и Влада Русије у уторак су најавиле мере за подршку економији због ширења коронавируса и волатилности на глобалним финансијским и робним тржиштима. Да би подржала привреду и грађане, влада ће формирати антикризни фонд у износу до 300 милијарди рубаља, Централна банка ће омогућити банкама да кредитирају и реструктурирају кредите предузећима у области транспорта и туризма без погоршања процене њихове финансијске ситуације, на месец дана ће бити укинута ограничења у градовима за трговачке ланце и уведен зелени коридор за увоз робе итд.
