САД планирају да „европску енергетску безбедност“ осигурају својим течним гасом, како би преузеле европско тржиште, али и контролисале развој енергетског партнерства ЕУ са другим земљама, сматрају експерти.
Европа неће одустати од руског гаса
„Европа неће одустати од руског гаса, у то нема сумњи, јер ЕУ заиста у великој мери зависи од руског гаса. Ипак та је зависност узајамна, јер и Русија зависи од Европе као једног од највећих купаца гаса и извора прихода од увоза. Американци су на нивоу истраживачке службе Конгреса признали оно што је очигледно. У Америци постоје политичке снаге које од појединих земаља ЕУ и оних које то још увек нису, као што је на пример Србија, траже да се одрекну руског гаса. Али као што и сама служба Конгреса признаје, потпуно одрицање од руског гаса није могуће, нити ће се десити“, рекао је Станислав Митрахович, главни експерт Фонда за Националну енергетску безбедност и научни сарадник при Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације.
Како експерт објашњава, у случају да дође до смањења трговине и међузависности између Русије и ЕУ, Америка би имала прилику да изврши политички притисак на ЕУ да уведе оштрије санкције против Русији и да заузме тврђи спољнополитички курс. Иако су за овакав развој догађаја мале шансе, САД не одустају.
Европа сама да производи енергију!
У извештају америчке истраживачке службе Конгреса се наводи да би поред повећања увоза енергената из САД, у дугорочној перспективи чланице ЕУ могле да раде на развоју нових унутрашњих извора енергије, као што је добијање гаса из шкриљаца, обновљиви извори енергије или употреба атомске енергије.
„Када је реч о производњи гаса унутар ЕУ, она опада и неће расти. У Европи се празне налазишта. Постоје и ризици од земљотреса у Гронингену у Холандији, где се производња смањује и само може опадати. Ако говоримо о гасу и нафти из шкриљаца, ова варијанта је мало интересантна за Европу, јер је то густо насељен регион, а добијање угљоводоника из шкриљаца захтева велику количину слободне воде и места на којима је могуће организовати ову производњу“, рекао је експерт.
Он додаје да је Пољска покушала пре десетак година да добије нафту и гас из шкриљаца, али је овај пројекат пропао. С друге стране, када је реч о обновљивим изворима енергије, Европа је доста посвећена њиховом развоју, па је и Европска комисија донела низ докумената који се тиме баве, али прелазак на обновљиве изворе енергије нити је брз нити је она у тој мери ефикасна за све потребе.
„Чак је и у Немачкој овај процес изузетно дуг, да би прешли на обновљиве изворе енергије потребно је још неколико деценија. Када је реч о атомској енергији, Европа је подељена. Немачка се одриче нуклеарне енергије, у Финској се изграђује нова станица, а Француска зависи од атомске енергије“, рекао је експерт.
Увозите од било кога, само не од Русије
У извештају се наводи да ЕУ може и да увећа увоз течног гаса из Африке, земаља Персијског залива,САД, али и да продужи транспортни систем, како би се гас добијао из Азербејџана, централне Азије или Медитерана. Међутим, амерички експерти признају да ни ове мере не би биле довољне да замене руски гас.
Митрахович истиче да је могуће увећати увоз гаса из других региона, али је свакако реч о мањем обиму од оног који се добија из Русије, осим тога није могуће у потпуности заменити руски гас из других извора, а да не дође значајног поскупљења.
„Ако се одустане од руског гаса, њега ни течни гас, ни Африка, ни Норвешка не могу заменити у тим количинама. Русија испоручује Европи и Турској око 200 милијарди кубних метара гаса годишње. Азербејџан према пројекту ТАП-ТАНАП испоручује гас са свог налазишта „Шах-Дениз“ Турској, Италији, Бугарској и Грчкој. Део до Италије још увек није изграђен, али ће бити у скоријој будућности. Ипак целокупан систем ТАП-ТАНАП пројектован је за 16 милијарди кубних метара гаса годишње, а Русија извози 200 милијарди. Овде је реч о разним пропорцијама. По својој цени, руски гас је јефтинији од течног гаса и конкурентан је азербејџанском“, рекао је експерт.
Он подсећа да постоји и пројекат „Ист Мед“, али је његова изградња повезана са низом проблема, али и несагласношћу између Турске и власти Кипра.
„Конкуренције има много, али у потпуности заменити руски гас није могуће, тим пре што се многе земље одричу атомске енергије, угља, иако расте потреба за обновљивим изворима енергије, она не може да дугорочно реши сва питања“, рекао је експерт.
Подсетимо, Конгрес је прошле године усвојио закон о буџетским издвајањима за националну одбрану за фискалну 2020. годину, који предвиђа санкције против „Северног тока 2“ и „Турског тока“. Исти циљ имају и закони о „заштити енергетске безбедности Европе“ и о „сузбијању руског утицаја у Европи и Евроазији“.
Државни секретар Мајк Помпео и амерички председник Доналд Трамп већ неколико пута су изјавили да желе да помогну ЕУ да осигура своју енергетску безбедност, а најчешће алудирајући на амерички течни гас као алтернативу.
Руски званичници истичу да мере које САД предузимају како би се ослободиле руске конкуренције, не само да не одговарају европским потрошачима, већ нису у складу ни са нормама међународног права.
