Акцији су се прикључили Народни музеј у Београду, Галерија Матице Српске у Новом Саду, Народно позориште, Атеље 212 и други.
Народно позориште у Београду је 18. марта на свом сајту емитовало представу „Бела кафа“ Александра Поповића, у режији Милана Нешковића, а публика на Јутјуб каналу може да погледа и представе „Бизарно“ и „Ливада пуна таме“.
И Асанж у „позоришту у кући“
Народно позориште је позвало публику и да му пренесе своје жеље преко друштвених мрежа.
На Јутјуб каналу Народног позоришта могу се погледати и драгоцени снимци неколико издања Филозофског театра, чији су гости били Борис Буден, сестра Тереза Фуркадас, Тарик Али, Франко Бифо Берарди, као и чланица Викиликса и адвокатица Рената Авила, у чији се разговор с драматургом Мајом Пелевић 2016. године, путем видео-линка, укључио и оснивач Викиликса Џулијан Асанж.
Реч је о програму посвећеном проблемима савременог друштва, који могу бити посебно интересантни у условима глобалне епидемиолошке кризе и понудити део одговора на питања о њеним узроцима.
„Атеље 212“ је најавио да ће током ванредног стања сваког уторка, четвртка и суботе од 20 часова, на својој фејсбук страници, емитовати снимљене представе.
Програм „Позориште за сва времена“ обухвата представе „Развојни пут Боре Шнајдера“ (1972) Александра Поповића, у режији Бранка Плеше, коју је снимила Телевизија Београд, „Краљ Иби“ Алфреда Жарија из 1973. године (четвртак, 19. март, у 20 часова) и „Рањени орао“ Мирјане Јаковљевић (1977), који се емитује у суботу.
Пинокио, Пепељуга и српске народне бајке
Корисно је знати да на Јутјуб каналу Културно-уметничког програма можете погледати више од 140 снимака представа и телевизијских драма. Емитовање представа на интернету најавили су и Позориште лутака „Пинокио“ и Театар „Вук“.
Позориште лутака „Пинокио” играће представе без присуства публике у свом редовном термину сваке суботе од 12 сати, а преносиће их уживо преко Јутјуба, Фејсбука и Инстаграма. Реч је о представама „Три прасета”, „Пепељуга” и „Лепотица и звер”. Театар „Вук” ће организовати извођење и читање српских народних бајки уживо на интернету.
Сличне акције покренула су протеклих дана и позоришта за децу у Подгорици, Загребу, Љубљани.
Мештровић на таблету
Народни музеј у Београду, који је од 16. марта затворен за индивидуалне посете, позвао је публику на виртуелну шетњу кроз изложбу скулптура Ивана Мештровића, која је била отворена крајем прошле године.
На Јутјуб каналу Народног музеја могуће је „прошетати” и кроз сталну поставку којом је отворен у јуну 2018. године после реконструкције започете 15 година раније. Такође, објављен је приказ 175 година Народног музеја.
И Галерија Матице српске, чији су изложбени простори затворени за посетиоце од 17. марта, најавила је селидбу у виртуелни простор кроз акцију „ГСМ с вама код куће”. На Јутјуб каналу сада је могуће видети краће приказе о одабраним сликама из њене колекције (У фокусу), чији су аутори уметници као што су Петар Добровић, Милан Коњовић, Стеван Алексић, Даница Јовановић, Богдан Шупут, Ђура Јакшић.
Доступни филмови из „Великог рата“
Материјали Југословенске кинотеке доступни су на Јутјуб и Вимео каналима те институције. На званичној Јутјуб страници Кинотеке могу се бесплатно видети одабрани инсерти из богатог фонда ове институције, из филмова који се баве историјом, етнологијом, културом. Филмови који сведоче о бурним и славним данима Првог светског рата доступни су на званичном Вимео профилу Југословнеске кинотеке.
На Јутјуб каналу „Слушајте Коларац“ могу се послушати најзанимљивији концерти и предавања одржани у Коларчевој задужбини.
Бројне установе културе у Србији прешле су на „онлајн“ режим рада, а и поједини слободни уметници свој рад представљају на мрежи.
Књижевница за децу Јасминка Петровић покренула је на свом Јутјуб каналу програм „Читањац, играњац”, у оквиру којег чита делове својих књига и даје деци задатке. Прва прича је „Кроз трње до звезда”, а задатак је осмислила визуелна уметница Бојана Лукић.
Министарство културе и информисања Србије позвало је, иначе, установе културе да учине максимално доступним дигитални садржај својих програма и активности у време кризе поводом епидемије коронавируса, која је и пре проглашења ванредног стања довела до отказивања и одлагања већине догађаја у области културе и уметности.
