Ова одлука, о незабележеном усијавању евро-ковница новца, какво је изостало 2008. године у време избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, донета је у ноћи између среде и четвртка у Франкфурту, на ванредној седници Управног одбора ЕЦБ, пише „Политика“.
Драматични искорак ЕЦБ у јеку „друштвено-економског корона цунамија” (оцена италијанског премијера Ђузепa Контеа) у њеном садашњем глобалном жаришту – Европи, изнуђен је.
Овај корак ЕЦБ уследио је, како се напомиње, после серије изјава њених водећих званичника прошле и ове седмице, потоњег урушавања италијанске берзе, најновије одлуке Рима да карантин на Апенинском полуострву продужи и после 3. априла, као и јавног притиска Париза у среду после подне да ЕЦБ „сместа и одлучно” предузме шта год треба да се заустави берзанска „кланица” европских хартија од вредности.
Лист подсећа и на изјаву нове председнице ЕЦБ Кристин Лагард да „ванредна времена захтевају ванредне акције”, указујући да је радикално је променила мишљење у односу на изјаву од прошлог четвртка када је једном својом примедбом изазвала највећи пад акција у историји берзе у Милану, иначе иницијалном жаришту коронавируса у Европи.
Иза објаве Лагардове да ће ЕЦБ сада и акционо бранити евро „по сваку цену”, Банка из Франкфурта објавила је Пандемијски ванредни програм куповине обвезница тежак 750 милијарди евра, и то не само до краја 2020, већ „докле год траје ризик од короне”.
Са прошлонедељном одлуком ЕЦБ о додатној „корона” куповини обвезница (120 милијарди евра), и текућом месечном акцијом сличне природе (20 милијарди евра), ЕЦБ ће у следећих девет месеци уложити више од хиљаду милијарди евра у куповину акција, најбржим темпом у својој историји, оцењује лондонски „Фајненшел тајмс”.
Какве ће последице имати новонајаваљена поплава евра по финансије и инфлацију еврозоне и ЕУ, након кризе, у овом моменту је неизвесно.
Прочитајте још:
