Упркос томе што приватне послодавце може само да позове, али не и да им наложи да се уздрже од отпуштања људи, држава ипак има механизме да реагује, тврди Боровић.
Како држава може да спречи отказе
По његовој оцени, Србија би у овој ситуацији морала да одговори мерама примереним њеној економској снази и инструментима којима располаже, с тим што мере морају ићи у два правца. Један је помоћ привреди, а други запосленима, ако је то уопште могуће раздвојити каже он, објашњавајући да помоћ привреди управо значи предупређивање отпуштања запослених.
„Како ствари тренутно стоје, та помоћ је потребна пре свега малим и средњим предузећима и предузетницима, с тим што те те мере подршке пословању у време кризе због коронавируса морају бити стриктно повезане с очувањем радних места. Предузећа која ипак буду отпуштала запослене не би могла да користе ове мере подршке, а отпуштање запослених сматрало би се правно неважећим“, каже Боровић за Спутњик.
Држава би, по његовом мишљењу, чак могла и да захтева мораторијум на радни статус у времену трајања ванредног стања, наравно ако послодавци примене гро мера из монетарно-фискалне политике донетих као олакшице привреди.
Наш саговорник напомиње да економски моћне земље обично прво реагују из својих резерви које су таквог обима да могу у првим моментима помоћи посрнулу привреду.
На питање шта Србија има на располагању, Боровић подсећа да је то Стална буџетска резерва која се користи за отклањање последица ванредних догађаја и Текућа буџетска резерва, као део планираних прихода који се не распоређује унапред, већ се по потреби користи за непланиране сврхе, а то јесте ова ситуација. Невоља је, додаје он, што ове резерве нису довољне за веће интервенције и вероватно су већ активиране за набавку недостајућих средстава у сузбијању короне.
Боровић, међутим, указује на то да монетарна политика може бити моћан инструмент у кризним временима као што је ово сада. Он подсећа да је Народна банка Србије (НБС) већ смањила референтну каматну стопу на 1,75 одсто, али, по њему, то није довољно. Напомиње да је чак и конзервативна америчка Управа федералних резерви практично спустила стопу на нулу, први пут у историји.
НБС је, сматра он, добро реаговала према комерцијалним банкама у смислу застоја сервисирања дуга и враћања рата кредита у време трајања ванредног стања и то може прилично да растерети и привреду и саме грађане који су обухваћени овом мером.
„Наравно, требало би ићи у правцу ослобађања обавезних резерви банака у циљу помоћи привреди у овом тренутку. Али најважније, НБС коначно мора да почне да игра улогу као све централне банке преко „упумпавања пара“ у посрнулу привреду кроз куповину хартија од вредности. Ако је икада тренутак за то, он је управо сада“, истиче Боровић.
Од помоћи и мере фискалне политике
Држави су на располагању и разне мере фискалне политике и сет одређених мера би, по његовој оцени, помогао привреди, а тако и статусу запослених. Он сматра да би за време трајања ванредног стања требало суспендовати плаћање ПДВ-а, а ако криза потраје, фирмама омогућити дужи рок за плаћање доприноса на плате. Грчка држава је рецимо, у потпуности преузела уплаћивање доприноса на плате свих запослених за здравствено и социјално осигурање и за здравствену заштиту у време трајања кризе, напомиње Боровић.
Једна од мера могла би да буде и смањење, или укидање пореза на плате. Сматра, такође, да би субвенције требало усмерити у циљу покривања ликвидности малих и средњих предузећа. Влада БиХ је, на пример, формирала Гарантни фонд који би требало да помогне да се омогући ликвидност привреде.
Треба размишљати и о пореским олакшицама и попустима, као што је одлагања плаћања комуналних услуга за најугроженије групе, као и одлагање плаћања пословних простора који су у државном власништву а користе их фирме и предузетници одложити док ванредно стање не буде укинуто. У том периоду би требало одложити и плаћање пореза паушалцима, сматра саговорник Спутњика.
„Иако ове мере изгледају као 'трошак' за државу, врло брзо би се показало као добит и због стабилизације привреде, а и због тога што би се у буџет поново сливали приходи. У супротном, неће имати ко да плаћа порезе или да враћа кредите банкама. Или би то радила десеткована привреда и остатак запослених“, нема дилему Боровић.
О отказима у Србији засад спорадично
Било је само питање времена када ће се пандемија одразити и на губитак посла широм света. У Аустрији је само за два дана без посла остало 49.000 људи. Прве информације којима располажу у синдикату „Независност“ указују на то да је као последица епидемије коронавируса највећи број отказаних послова у Србији у делтаностима хотелијерства и туризма.
То ће се сигурно проширити на услужни сектор, саобраћај, трговину, на делатности у производном сектору за које је смањена потражња, каже председник покрајинског одбора Уједињених гранских синдиката Независност, председавајући покрајинског Социјално-економског савета , Милојица Живковић.
Он, међутим, напомиње да у овом тренутку немају податке о броју људи којима је већ отказан уговор о раду, да до њих стижу спорадичне информације, али и да је незахвално било шта процењивати, јер ће све зависити од размера епидемије.
Држава не може да спречи отпуштања, али се, како каже, очекује да сви запослени у Србији у овим околностима имају равноправан третман.
„Ако се од стране званичника гарантује сигуран посао за време кризе, односно да неће бити отказа ни смањења зараде у јавном сектору, очекујемо да се одређена гаранција успостави и за запослене у приватном сектору“, каже Живковић.
Мораторијум и на отказе
Он напомиње да је синдикат „Независност“ заузео став да треба увести мораторијум од 90 дана на радни статус свих запослених у Србији.
„Постоје многи инструменти макроекономске политике, почев од пореске политике, кроз смањивање одређених дажбина, постоје инструменти везано за радноправни положај, као и инструменти стимулисања одређених делатности за које се процени да заиста морају да опстану у овим околностима, тако да мислимо да је заиста сада на потезу држава са свим инструментима којима располаже“, мишљења је и овај саговорник Спутњика.
