Ово у разговору за Спутњик каже црногорски аналитичар Лука Радоњић који већ годинама прати и анализира сва политичка дешавања у тој држави.
Српска Црна Гора на удару пропаганде
„Српска и православна Црна Гора већ деценијама је на удару пропаганде да је конзервативна и ретроградна. Литије су, естетски показале ширину. Мотив је био и остао одбрана светиња али с обзиром на чињеницу да црногорске власти и даље игноришу вољу грађана, оне погађају и основне демократске принципе. Воља народа постоји на једној страни, а на другој је самовоља властодржаца који игноришу овај моменат“.
Истина је да се незадовољство грађана акумулирало, каже Радоњић али подсећа да је било присутно и видљиво и 2008. против признања лажне државе Косово као и 2012, 2015, 2016. па и почетком прошле године.
„Међутим, протести никада до сада нису имали капитализацију политичког резултата, то је на крају увек завршавано фингирањем политичког дијалога или самовољом валстодржаца. То је разлог више да садашња акумулирана енергија не жели да се повуче“, истиче Радоњић.
За овог младог аналитичара историја је у покрету и она у Црној Гори иде ка више циљева који су на истом путу.
„Један од њих је свакако одбрана светиња као и демократија у којој би дошло до смисла вишестраначког система како би власт постала смењива. Можда је на крају тог пута повратак Црне Горе самој себи“, изјавио је наш саговорник.
Преговарачки процес у кризи?
Након два састанка представника Митрополије црногорско-приморске и Владе Црне Горе, Радоњић каже да грађани имају неповерење према даљем току преговора. Као најчвршће упориште он наводи изјаву митрополита Амфилохија који је на једој од литија рекао: „Или ће пасти закон или ће пасти Влада“.
„Мислим да су те његове речи база, принцип који тражи да се о њему не преговара суштински. Паралелно са овим преговорима Влада разговара и са невладиним сектором и новинарским удружењима, а жеља премијера Душка Марковића је да промени имиџ који је драстично нарушен и њему и његовој Влади“, нагласио је наш саговорник.
Он подсећа да је црногорски председник Мило Ђукановић прошлог лета на једној од конвенција ДПС-а рекао да је „СПЦ темпирана бомба у темељима Црне Горе“ што би у свакој европској земљи то био прворазредни скандал у којем ни извињење не би било адекватна замена за оставку.
„Тај тренд је настављен оптужбама чланова његове странке да је СПЦ у Црној Гори реликт прошлости који треба пустити да изумре. За све то време на снази је сурова пропаганда у којој не учетвује само домаћа режимска јавност, већ и активно партиципира ‘другосрбијанска јавност’ из региона што говори о демонстрацији националне и верске нетрпељивости на основу које не можете да понађете веру да су ти преговори искрени“, нагласио је Радоњић.
Ипак он је додао да „нове нужде рађају нове силе“ и да грађани треба да се уздају у сопствену памет, мудрост и братску солидарност.
Врло је важно, каже он, да се треба држати сопствене речи, јер дуга страна (Влада Црне Горе) у сплету стратешко-тактичких игранки не попушта од свог пинципа - они само говоре о изменама примене закона.
Подела црногорског друштва исфабрикована
Прича о поделама црногорског друштва које су створиле литије је пласирана из кухиње овдашњег режима, категоричан је Радоњић. Он подсећа да се често говори да је Закон поделио православно биће, јер председник Црне Горе каже да „нас 45 одсто Црногораца жели да има своју цркву“ али у тих 44,8 одсто су и Црногорци који говоре и пишу српским језиком, атеисти, исламске и римокатоличке вероисповести, који су крштени у СПЦ и велико је питање у чије име он говори.
„Наратив о подели је фабрикован, вештачке је природе, не зато што оне не постоје, већ зато што овај закон не дели православно биће. Православни народ је сабран око своје канонски признате цркве, за коју је Лазар Томановић рекао да је једина светосавска епископска столица која је за Цетињску митрополију постојала без прекидања до данас“, рекао је наш саговорник.
Радоњић каже да овај Закон идеолошки обликује поделе у црногорском друштву које су одувек постојале али да на другој страни постоји шанса за помирењем.
„На нашој страни је Светосавље, за које они кажу да је агресивно, а сви знамо да је Свети Сава био помиритељ. Најбољи пример за то је што је успео да помири два брата Вукана и Стефана“, изјавио је наш саговорник.
Западне државе неме
Иако је спољна политика западних демократија била веома конкретна у случајевима кршења људских права и често смо могли да чујемо изразе диктатура, аутократија, тиранија, то изостаје у односу на актуелног црногорског председника, оцењује Радоњић и додаје да то проузрокује и смањено поверење младих у Запад.
„Када је у питању ЕУ постоји специфична ситуација – и владајуће и опозицине странке подржавају европске интеграције. Сматрам да није постојао простор да се о ЕУ учи на неки други начин. Брегзит је међутим, у народу развио не антиевропски покрет али је подигао расположење против ЕУ због нејединства које је она показала у последњих 20 година“, рекао је овај аналитичар.
Русија још једном дежурни кривац
Са појавом литија црногорски државни врх оптужио је Русију да преко Србије свим механизмима ради на рушењу црногорске државности. Радоњић наглашава да је Русија изузетно јака, да је суперсила, те да је хтела тако нешто тако уради, вероватно да би у томе и успела.
Међутим, каже наш саговорник, када погледате мало боље, није Русија увела санкције Црној Гори, већ обрнуто. А што се Србије тиче, забрањен је улазак њеним интелектуалцима и уметницима у Црну Гору.
„То је показатељ самовоље коју не можемо да нађемо у западном политичком искуству. Можда српска нација није велика попут немачке, британске, руске али је она централна на том битном геостратешком пољу. У том смислу одређене западне администрације настоје да Црну Гору одвоје од тог историјског пута – ако је Косово колевка Србије онда је Црна Гора колевка српства“, оценио је Лука Радоњић.
Њему се чини да одређени идеолошки западни кругови интензивно раде на кидању тих веза и да није случајно што од тренутка када је Црна Гора ушла у НАТО врло често може да се чује синтагма о „историјском дисконтинуитету Црне Горе“.
Прочитајте још:
