Ове недеље се обележава шест година од догађаја на Криму који су резултирали присаједињењем полуострва Русији. Пољски Институт за међународне односе скренуо је пажњу на овај датум. Конкретно, недавни билтен који је издала та организација наводи да је Москва након „анексије“ Крима почела интезивно да повећава своје војно присуство у Црном мору и тиме успела да превазиђе НАТО, пише Дмитриј Корњев у ауторском тексту за РИА.
У извештају Русију традиционално оптужују за милитаризацију пограничних територија, а поред тога, аутор закључује да ће Северноатлантском савезу бити тешко да постигне паритет у Црном мору. Ово је занимљиво и сасвим реално запажање. Без сумње је да Москва посвећује велику пажњу развоју Црноморске флоте, али све је почело још пре кримских догађаја.
„Москва“ је на поправци, али постоје други адути
Шта улази у састав савремене Црноморске флоте? У поређењу са двехиљадитим годинама, њен састав је значајно обновљен и сада мало подсећа на време грузијско-осетијског сукоба, августа 2008. године.
Главни брод флоте је, као и раније, ракетна крстарица „Москва“ типа 1164 која носи 16 лансираних рампи снажних противбродских ракета П-1000 „вулкан“, као и систем противваздушне одбране С-300Ф. Брод који је направљен још у совјетско време је већ неколико година на поправци у Севастопољу, али након поправке опет ће добити статус озбиљне борбене јединице. Ракете П-1000 „вулкан“ сматрају се једним од најефикаснијих средстава за пробијање одбране ударне групе носача авиона, а такође могу наносити ударе на непријатељску територију на дубини до 700 километара.
Главне морске силе Црноморске флоте су фрегате типа 11356Р „Адмирал Григорович“, „Адмирал Есен“ и „Адмирал Макаров“. Бродови савремене конструкције, опремљени ракетним комплексом „Калибар-НК“ и неколико артиљеријским и противавионским комплексима представљају веома значајну силу која може да обара копнене циљеве на великој удаљености и да изводи борбене операције против морнаричких и ваздухопловних снага.
Карактеристика бродова овог типа је борбени информациони систем који може да сакупља информацију из великог броја извора. То омогућава таквим бродовима да постану информациони центри за разне формације флоте, у чији састав могу бити и бродови који немај тако озбиљне информационе системе. А таквих бродова, конструисаних 70-их и 80-их година, има довољно у саставу руске морнарице.
Али то још увек нису сви новитети Црноморске флоте. Прошле године део наоружања су постали мали ракетни бродови типа 21631 „Бујан М“ и 22800 „Каракурт“ који су такође опремљени ракетним комплексом „Калибар НК“.
„Каракурт“ је компактан брод са практичним стратешким могућностима, јер уз помоћ „калибара“ може погодити копнене циљеве које се налазе на удаљености од 2.000 и више километара. У комбинацији са фрегатама и другим бродовима флоте, који дају информацију о циљевима и врше одбрану од напада из ваздуха, ови мали бродови представљају врло велику силу.
Подморнице са ракетама „Калибар“ које су се добро показале у Сирији
Засебно је потребно споменути подморнице. Састав подморничких снага Црноморске флоте из 1990-2000-их година није био баш најбољи: неколико старих подморница из 1970-их година и једна мање-више савремена безатомска подморница Б-871 „Алроса“ са млазним мотором. Ова модификација је варијанта чувених подморница типа 877 „Палтус“, које су у служби свих флота ратне морнарице Русије, Кине, Ирана и Пољске. Подморница је у саставу флоте од 1990. године и мислим да се више не може сматрати савременом.
Црноморска флота је 2014-2015 године почела да добија нове подморнице типа 06363 које су конструисане посебно за руску флоту на „Адмиралти бродоградилишту“ у Санкт Петербургу. Подморнице типа 06363 су најсавременије руске безатомске подморнице које су опремљене ракетним комплексима „Калибар“ (за употребу крстарећих ракета из торпедних цеви) и најсавременијим информационим системима.
Ракете „Калибар“, које су се добро показале током антитерористичке операције у Сирији, могу се користити за уништавање копнених циљева, као и непријатељских бродова, па чак и подморница.
Састав Црноморске флоте је планиран и пре 10 година
Колико су тачна размишљања да је руска милитаризација Црног мора почела након присаједињења Крима Русији?
„Адмиралти бродоградилиште“ је 2010. године почело са изградњом прве безатомске подморнице Б-261 „Новоросијск“ типа 06363 из серије шест подморница које су првобитне биле планиране за пребацивање у Црноморску флоту. До 2012. године је постало јасно да ће подморнице бити смештене у Новоросијску, на обали Кавказа на Црном мору, а не на Криму, и тамо су започети радови на пренаоружавању базе за смештај нових подморница. То је било много пре догађаја у Украјини.
Веома слична ситуација је и са фрегатама типа 11356Р. Изградња серија бродова за опремање Црноморске флоте почела је 2010. године и већ тада је било познато да је првих шест бродова типа 11356Р руске морнарице намењено Црном мору. Очекивало се да ће ови бродови бити смештени у Севастопољу где је, према тадашњим међународним споразумима, била база руске морнарице.
На лето 2010. године било је познато да ће мали ракетни бродови типа 21631 „Бујан М“, поред Каспијске флотиле, ући у састав и Црноморске флоте. Пре догађаја у Украјини, 28. јануара 2013. године, потписан је уговор за изградњу „црноморских“ бродова овог типа.
Наравно, серија малих ракетних бродова типа 22800 „Каракурт“ почела је да се гради, уз употребу бродоградилишта на Криму, већ након присаједињења полуострва Русији. Ово је чињеница. Али сматрам да у поређењу са осталим обновљеним саставом флоте последњих година, ово је само мали, али ипак осетни додатак.
Супериорност или враћање старих способности?
Колико су се повећале борбене способности руске Црноморске флоте у поређењу са нивоом 2000-их година? Мислим да по броју савремених бродова и подморница Црноморска флота сада лидер међу осталим флотама Русије. Може ли Црноморска флота постати претња за НАТО? На локалном нивоу, на засебној територији и на одређено време - да. Али сукоб са неком од држава чланица НАТО требало би, у теорији, да покрене одбрамбене механизме читаве Алијансе, укључујући и САД, а то већ изазива потребу супротстављања таквим морнаричким снагама и ваздухопловним групама, чије нападе Црноморска флота вероватно самостално неће моћи да заустави дужи временски период.
Наравно, јача флота која је чак и опремљена јаком ракетном одбраном, даје Русији више самопоуздања на јужним границама, али узмимо у обзир да је чак и моћна Црноморска флота из 2020. године по броју главних ратних бродова знатно слабија од турске морнарице. Тако да је вероватно прерано говорити о „супериорности“. Пре ћемо рећи да се ради о враћању неких способности руске морнарице у Црном мору.
Прочитајте још:
