Указујући на чињеницу да је епидемија за Кину била и прилика да увежба кородинацију свих структура друштва у ванредним околностима, Денда подсећа да је на почетку кризе председник Си Ђинпинг рекао да је Кина у рату.
Спремни и за биолошки рат
„Епидемија је у ствари била презенетација кинеске спремности и организованости и планова у суочавању са великим невољама. У екипи медицинског особља добар део био је из војних медицинских академија и војних структура, ту су били и стручњаци за сузбијање нуклеарног, биолошког и хемијског рата, све што је добро обучено и спремано било је укључено у борбу. То је била и добра проба да се укључе ресурси пред могућностшћу да се појави нека врста биолошког рата. Кинези су ушли у ову битку свесни да би тако нешто могло да их задеси и требало је спремити се и за такве ситуације“, образлаже он.
Денда указује и на забрињавајуће понашање пре свега америчких званичника и медија који доказују да је ширење вируса кинеска кривица што подсећа на хладноратовску пропаганду.
Кинези су, додаје, оштро реаговали на изјаву америчког председника Доналда Трампа који је вирус назвао кинеским, јер „ако нешто везујете за националност, а опасно је као вирус, онда је то омаловажавање једне нације и присутни су расистички и, како кажу Кинези, клеветнички елементи“.
Кина, а не велике западне земље, постала је место где се може наћи разумевање и помоћ, што је велики допринос и расту кинеског имиџа на глобалном нивоу. О томе сведочи и промптно реаговање на молбе Србије, што представља и знак искреног пријатељства наше две земље, додаје он.
Пријатељи се познају у невољи
Кинези ових дана, поводом молбе Србије за помоћ, цитирају своју, а и нашу пословицу да се прави пријатељи познају у невољи, а да се тада покаже и ко ти нису искрени пријатељи, каже он.
„Кина је данас и адреса где се показује хуманост, где се свету предлаже платформа сарадње, узајамног помагања, солидарности и заједничке борбе пред невољама, а не злурадости коју су неки испољавали у тренуцима кад се Кина борила против епидемије“, констатује Денда.
Он истиче да су у Пекингу умели да цене и понашање Србије, чији је министар спољних послова Ивица Дачић први посетио Кину од избијања епидемије.
„Они су то доживели као израз великог поштовања које српски народ има према Кини, као и то што смо из наших скромних ресурса понудили помоћ. Кинески министар спољних послова је на конференцији у Минхену рекао председнику Вучићу да Кина сматра да Србија има кичму, што је велико признање“, подсећа наш саговорник и додаје да кинеско-српско пријатељство није само засновано на међусобној подршци и поверењу већ и на заједничкој визији како свет треба да се развија убудуће.
Кина, напомиње Денда, има ресурсе које не разбацује, али помаже пријатељима. Помогли су не само Србији, већ и Ирану, Црној Гори и, наочиглед ЕУ, Италији у коју су послати лекари и огромне количине медицинске опреме уз дирљиве поруке на пошиљкама попут „ми смо у истом мору, ми смо лишће истог дрвета, ми смо цвеће из истог врта“.
„Кинески рецепт“ борбе против вируса
Објашњавајући шта је суштина ефикасног кинеског обрачуна с епидемијом, која је прво избила у Вухану, у провинцији Хубеј, Денда наводи да су Кинези предузели најсвеобухватнију мобилизацију целог друштва, организован приступ пошасти и удружили све ресурсе да би стали на пут епидемији.
„Тајна је у снази државе и њених ресурса, у ефикасној организацији, у људима који су спремни да пожртвовано раде да се ти циљеви остваре и у самодисциплини народа да испуњава обавезе и поштује уредбе“, каже саговорник Спутњика.
Он подсећа да су Кинези за буквално десетак дана саградили болнице свесни да постојићи капацитети у Вухану нису довољни, као и да је у Хубеј стигла читава армија од око 60.000 медицинског особља из разних провинција.
„Притом од тога је 12.000 лекара који су стигли да помогну рођено између 1990. И 1999.године, а чак су и делегације Светске здравствене организације међу тим људима виделе невероватну страст, посвећеност и спремност да се жртвују за опште добро што се ретко среће. То је једна од тајни успеха“, наводи Денда.
Он овом додаје податак и да је свака провинција у Кини имала свој град у Хубеју ком је помагала, чиме су мобилисани ресурси целе земље.
Више ништа неће бити исто
Денда верује и да када буде побеђен коронавирус многа гледања у свету ће се променити и више ништа неће бити исто.
„Свет се нашао на опасном размеђу између опције да се сви удруже и боре против пошасти и опције која још опстаје у главама неких влада, да се затварају и брину своју бригу несхватајући да та пошаст не познаје границе и да ће мањак солидарности и сарадње њима само штетити“, каже наш саговорник.
Кад се буду сравњивали рачуни, закључује Денда, сигурно ће бити много дискусија како даље уредити свет да се у будућности избегне ово затварање, изолационизам и небрига за друге људе у невољи, и да се види где су прави ослонци и како организовати да свет крене трасом на којој ће бити најприродније да сусед помаже суседу у сузбијању заједничких опасности.
Прочитајте још:
