И док су Американци из Италије изнели тестове, исти такви тестови заједно са тонама помоћи у медицинским средствима и опреми и са тимовима лекара, стигли су са Кубе и из Кине и Русије које се, како се показало, успешно носе са вирусом који је овладао светом.
Кина, Русија, Куба помажу, Американци односе тестове
Зашто су, мимо очекивања посебно на Западу, резулати борбе са коронавирусом у Кини, Русији, били далеко бољи него у Италији и другим земљама Западне Европе и Америке, на чијим познатим клиникама људи са разних страна, који то себи могу да приште, обично траже спас.
„Сигурно да је то резултат чињенице да су здравствени системи различити и да је систем функционисања другачији. Добар спој стручних мера са централизованом организацијом од стране државе у примени противепидемијских мера је нешто што објашњава неупоредиво мању брзину ширење епидемије“, каже за Спутњик некадашња министарка здравља Славица Ђукић Дејановић која сада води министарство задужено за популациону политику.
Она је ових дана имала прилику да размени искуства са кинеским лекарима који су дошли да помогну Србији у борби против коронавируса. Нема дилему да бивше земље социјализма, као и социјалистичка Кина, за разлику од Запада, имају добар ниво превентивне здравствене заштите и институције које се тиме баве. То се, као и у нашем случају, огледа у широкој мрежи домова здравља као примарне здравствене заштите грађана, али и постојању институција за јавно здравље које се не баве само лечењем.
Ко управља – држава или болница
Ђукић Дејановић, међутим, напомиње да у суочавању са коронавирусом као новом појавом нико у свету није имао искуства и да су добри стручњаци и добра организација струке допринели добром исходу у Кини и Русији.
„Тај централизовани утицај, мере државе тамо где се поштују поготово где су грађани дисциплиновани, дају жељене резултате. Дакле, стручни тимови су радили у здравственим установама, а надзор су обављали централизовано, стручњаци са представницима државе и то је дало добар резултат“, прецизира саговорница Спутњика.
За разлику од овако организованих здравствених система, код оних на западу, па и у Италији, централна здравствена установа је болница, напомиње она.
„Однос према појединцу, индивидуализација различитих третмана је тамо на високом нивоу. Међутим, за масовна разбољевања, епидемије, неупоредиво је битније имати мрежу здравствених субјеката и институација које ће покривати градове, општине, регије, које ће имати генерализоване опште мере и то је сада, такође, дошло до изражаја“, закључује некадашња министарска здравља.
То потврђује и докторка Весна Маринковић Мичић, добар познавалац кинеског здравственог система, која је међу првима још пре готово четири деценије из Кине донела примену акупунктуре у нашу земљу.
„Ствар је у стриктном, строгом примењивању принципа лечења. На западу имамо сувише слободе. Када је у питању кинеска медицина и слични здравствени систему зна се ко ту коси, а ко воду носи и не може свако да одлучује. Значи зна се хијерархија у свему, а у медицини је неопходна хијерархија“, каже она за Спутњик.
Једна од важних ствари је, како додаје, и њихова велика и потпуна преданост послу и знањe које имају, које уз дисциплиновану примену онога што се одлучи даје резултат.
Фалинке либералног поретка
За социолога Слободана Рељића, у ситауцији када је, како каже, ЕУ у распаду, није неочекивано то што су у помоћ Италији прискочиле Кина, Русија Куба.
Од перјанице либералног система, САД, где је све на продају и новац једина мера ствари, друго се, осим одношења тестова из Италије, није ни могло очекивати.
„Основна ствар јесте што држава на западу служи да би се група људи богатила, а на свему што је потребно за народ се штеди. Ово што се сада дешава јесте једна врста показивања краја тог либералног система“, сматра овај социолог.
Рељић додаје да није случајно то што је у некадашњим социјалистичким државама много мањи број не само оболелих, него и жртава од коронавируса. То су државе у којима се у довољној мери задржала дисциплина, поштовање хијерархије и донетих одлука. Уз то, у тим државама су, како каже, научени да је колективни интерес, интерес заједнице, у основи важнији од појединачног.
Таква колективистичка друштва, што по дугој традицији, што по менталитету су и она у Јапану и Јужној Кореји где се, такође, добро носе са коронавирусом. О томе, истиче он, сликовито говоре резултати једног социолошког истраживања где деца у вртићу у Америци реченицу увек почињу са ЈА ћу, а мали Јапанци са МИ ћемо.
Профеор социологије на Педагошком факултету зато појаву коронавируса види као можда један од најважнијих догађаја који ће утицати на урушавање либералног система о чијим „ вредностима“ најбоље говори податак да је усред пандемије, из Америке у Европу једино стигао контигент војника за вежбу „Одбрана Европе 2020“.
Европу, наравно, треба да одбране од мрског руског непријатеља који ту исту Европу „напада“ тимовима лекара и медицинском помоћи за борбу против коронавируса.
