Иако полиција и војска располажу са списковима својих жртава, непознаница је колико је цивилних жртава однела НАТО агресија.
Према речима историчара Бојана Димитријевића, институције су непосредно након агресије саопштиле да је у периоду између фебруара 1998. и јуна 1999. настрадало 1005 припадника МУП Србије и Војске Југославије, док се тридесетак водило као нестало.
Списак жртава НАТО агресије на Србију још не постоји
„Војска и полиција су, по дефиницији водили своје евиденције и тачно се зна ко су настрадали. Ту су биле и владине институције које су пописивале нестала и страдала лица на простору КиМ. Ту су, претпостављам и подаци МУП, који је евидентирао настрадале српске грађане на простору Србије. Тако да релевантни подаци државних институција постоје и, можда их само треба поново саставити и дефинисати шта није познато. Иначе, све државне институције и тада су водиле евиденцију о страдалим, рањеним и несталим лицима“, каже Димитријевић.
Он наводи и да су се поједине невладине организације, као што је Фонд за хуманитарно право, бавиле пописивањем броја страдалих на Косову и Метохији. У њиховим евиденцијама, међутим, постоји проблем, јер су жртве пописиване без обзира на припадност странама. Како евидентирати неког ко се борио на страни ОВК, а погинуо је, пита се Димитријевић.
Постоје и жртве НАТО нечињења
Када се говори о попису цивилних жртава, постоји неколико значајних питања, каже историчар Предраг Марковић. Међу најзначајнија спада питање да ли међу жртве агресије улазе само директне жртве бомби или и оне које су настале нечињењем НАТО након агресије, када је Алијанса била задужена за очување реда и мира на Косову и Метохији, а које су сигурно веће него жртве самог бомбардовања.
„Друго питање је да ли у те жртве улазе жртве Албанаца? Не само она чувена колона која је бомбардована код Ђаковице, већ и оне жртве које су пале у политичким обрачунима међу самим Албанцима, било онима из Руговине странке, било онима који су били лојални држави Србији. То питање се компликује, јер, у најширем смислу, ми бисмо могли да оптужимо НАТО и за жртве које су пале од тренутка када је НАТО преузео одговорност за мир и ред на Косову“, сматра Марковић.
Према речима нашег саговорника, постоји три нивоа жртава – жртве непосредног бомбардовања, жртве које су пале због нечињења НАТО и жртве које су последице бомбардовања осетиле касније, јер и касетне бомбе и осиромашени уранијум убијају дуго након што се бомбардовање окончало.
Попис жртава палих до 10. јуна 1999. релативно је једноставан, али други нивои, који су однели више жртава него само бомбардовање далеко су компликованији, закључује Марковић.
У протекле две деценије, процене жртава НАТО агресије износе измећу 1500 и 2500 убијених и око 6000 рањених. Оно што је познато је да је за 78 дана бомбардовања погинуло 79 деце и 754 војника и полицајаца.
За 11 недеља агресије, НАТО је извршио 2300 ваздушних удара на СР Југославију и на њу избацио 22000 тона пројектила, међу којима и 37000 забрањених касетних бомби и бомби са осиромашеним уранијумом.
