Они су истраживање спровели у 100 кинеских градова погођених вирусом корона и дошли до закључка да раст температуре и влажности ваздуха успорава ширење тог вируса.
Како се показало, вирус не може да преживи на температури ваздуха од 30 степени Целзијуса, а сваки раст температуре, па чак и за један степен, или влажности за један одсто, успорава брзину преношења вируса са човека на човека.
Научници су пратили промене температуре и влажности пре 24. јануара, када је уведен карантин и друге ригорозне мере, а онда од тог датума све до половине марта. Утврдили су, узимајући у обзир и параметре карантина, величине градова, и поштовања мера, да је доласком пролећа и растом температуре број људи које један оболели може да зарази пао са 2,5 на 1,5
Такође, истраживање су поткрепили резултатима који показују да су на почетку епидемије више страдале земље у којима су у том тренутку температуре биле ниже.
Кинески научници за сада не желе да се изјасне због чега се вирус брже шири на нижим температурама, али су навели да „кроз влажан ваздух теже путује и смањује му се домет“.
Такође, утицај би могао да има и људски имунитет, који је током зиме слабији него лети
До сличног резултата дошли су и научници из других истраживачких центара.
Тако су истраживачи Масачусетског института за технологију открили да се 90 одсто случајева ширења вируса јавило у подручјима са температуром од три до 17 степени, док је тек шест одсто случајева на свету у подручјима са температуром вишом од 18 степени.
„Где су температуре ниже, вирус се брже шири“, рекао је Касим Бухари, један од коаутора истраживања.
Он, међутим, додаје, да то не мора да значи да ће вирус потпуно нестати са вишим температурама, већ да се само спорије шири.
И научници из Шпаније и Финске дошли су до закључка да се вирус највише шири у регионима са сувљом климом и температурама између два и 10 степени.
Постоји опасност да се поново врати
Са друге стране, има и истраживања која указују да би смиривање вируса корона током топлијег времена могло да буде само затишје и да би он могао да се врати чим поново буде хладније, као што је оно урађено на Харвард универзитету. Како је навео професор Марк Липсич, више температуре не могу саме да се изборе са вирусом, већ мора да их прати низ епидемиолошких мера.
Он је додао и да је неизвесно предвиђање како ће се вирус корона понашати, будући да је нов, па се не могу повлачити аналогије са сличним вирусима. Рекао је и да људи немају изграђен имунитет на нови вирус, па би он могао лакше него други вируси да се шири чак и за време топлих дана.
Истраживачи са Универзитета Мериленд тврде да се, када је однос према температури, вирус корона понаша као сезонски респираторни вирус, односно да погађа подручја са одређеним климатским вредностима. Како су додали, то значи да вирус неће нестати, већ ће, када дође топло време, само отићи тамо где му клима више погодује.
Јан Алберт, професор шведског Каролинска института, такође очекује да се вирус корона понаша сезонски.
„Међутим, не знамо да ли ће он поново имати снаге да изазове пандемију. То увек треба да нам буде у глави“, рекао је он.
