Неколико лекова је потенцијално ефикасно у терапији лечења оболелих од вируса корона, попут антималарика хлорокина и неких антивиротика, али то још не значи да свако може да их узима, упозорава професор Фармацеутског факултета у Београду др Мирослав Савић.
Он истиче да се током епидемије у Кини истраживало неколико комбинација лекова и сада се чека на објављивање резултата студија. То су хлорокин у комбинацији с неким од антибиотика, антивиротици као што је рибавирин, као и ремдесивир који се користио за лечење еболе и неки лекови из терапије против ХИВ вируса.
Хлорокин се не сме самостално узимати а лек за Ковид 19 не постоји
„Међутим, у овом моменту у свету не постоји један терапијски приступ пацијентима оболелим од коронавируса већ се терапијски принступ одређује од случаја до случаја“, каже др Савић.
Он објашњава да се конкретно хлорокин у Србији налаз на Д листи, што значи да није регистрован али да се може набавити за лечење пацијената којима је потребан, а у овом случају је то реуматозни артритис. Инфектолози га, додаје наш саговорник, могу применити за лечење вируса корона сходно протоколима лечења који се мењају из недеље у недељу.
„Сви поменути лекови се ипак могу примењивати само код пацијената који су хоспитализовани, јер ти лекови имају бројне тешке контраиндикације и нежељена дејства и не смеју се узимати на своју руку. Дакле, нису за кућно лечење а истовремено нема званично потврђених доказа да су довољно ефикасни за лечење Ковида 19“, упозорава професор.
Очекујемо да лек пронађу Кина, Русија или САД
На питање колико брзо може да се организује производња ових лекова, уколико се потврди да јесу ефикасни, Др Савић истиче да су највећи произвођачи активних супстанци за њих у Кини, Индији и САД, а да је тешко очекивати да мање земље попут Србије организују производњу.
„Међутим, наша влада предузима све мере да обезбеди снабдевање одговарајућим количинама свих лекова, а што се тиче пацијената са Ковидом 19, то је и посебан режим увоза. То су лекови који се и данас користе у Кини и у склопу читаве помоћи из Кине можемо се надати да ће и одговарајуће количине тих лекова доћи у Србију”, каже професор, који је иначе и члан Комисије за регистрацију лекова у оквиру Агенција за лекове и медицинска средства.
Он објашњава да уколико неки лек у будућности буде добио званичну индикацију везану за лечење Ковида 19, то ће се прво десити на нивоу највећих агенција као што су оне у Кини, Русији, САД…
„Волео бих кад би у наредних неколико месеци нека регулаторна агенција регистровала лек за Ковид 19, али мислим да ће до даљњег сви лекови да се користе ван званичне индикације. Ако би се то десило, реч је у најбољем случају о периоду од шест до двет месеци. Дакле, потребно је да постоје на првом месту резултати званичних клиничних студија, а оне су досад спровођене у овој области само у Кини”, наглашава професор.
Трка за вакцину
Кад је реч о раду на вакцини, Савић истиче да је у начелу потребно од 12 до 18 месеци од тренутка кад се покаже да је вакцина ефикасна и безбедна до њене масовне примене.
Он, међутим, подсећа да, и поред свих напора, није развијена вакцина за вирус сарс, корона 1 и мерс.
„Чињеница је да се против РНК вируса какав је и Ковид 19 релативно тешко добијају вакцине“, каже Савић, додајући да би успех научника из више земаља, између осталог из Кине, Русије и САД, који покушавају да је развију ту вакцину, био нека врста преседана.
Описујући како изгледа клиничка слика болесних од коронавируса, професор прецизира да око 40 одсто оболелих има релативно благе симптоме, пре свега зато што не долази до пнеумоније, али имају температуру и до 40 степени, изразите болове у мишћима, главобољу, односно симптоме сличне тешким облицима грипа.
„Још 40 одсто пацијената има умерену клиничку слику са запаљењем плућа, кратки дах и отежано дисање. То су пацијенти који и даље имају нормалну концентрацију кисеоника у крви. Наредних 20 посто имају компромитовану респиратону функцију. Од тога 15 одсто су озбиљно оболели и морају да се хоспитализују, али не иду на респираторе. На респираторима заврши 5 одсто а некад им је потребно 30 до 45 дана да се изборе с инфекцијом”, наводи Савић.
Он такође упозорава да, без обзира на старост, нико не сме да буде опуштен, ни најмања деца, иако подаци говоре да међу њима нема изразито тешких стања ни леталних исхода, док код старијих од 20 година могу да да се очекују озбиљне манифестације, зависно од клиничког статуса. Изгледи за летални исход су посебно неповољни код старих пацијената и оних с хроничним болестима, а подаци из Италије говоре да је фактор ризика и гојазност, додаје саговорник Спутњика.
