У доба короне, рубрика „Није се догодило“ променила је назив у „На интернету је – сигурно се десило“. Такав утисак остављају реакције на евидентно лажне вести и њихово масовнo ширење по друштвеним мрежама.
Али, како нешто што звучи као сценарио за научно-фантастични филм – на пример, да лавови шетају Москвом - пробија баријере наше објективности и преплиће се са стварношћу?
Стручњак за „надреализам“ Неле Карајлић: Лавови у Москви су симбол
Представивши се у свом стилу као фудбалски стручњак и педагог, др Неле Карајлић, стручњак за надреализам, објаснио нам је да су људи данас жељни информације, карактеришући је као основну људску храну од када постоји човечанство, која је много важнија од оне регуларне.
„У тој глади за информацијом, човек је рад да поверује било чему, само да је спектакуларно. Велики мајстори лажних вести и маркетинга знају то да користе и онда они ту глад људског рода за спектакуларном информацијом утољују на онај начин који њима у том тренутку одговара“, сматра Карајлић
А борба против те глади је тешка, каже наш саговорник, јер свако од нас у себи има потребу за сензационалном вешћу.
„Моја давна теорија је, иако ме нико не узима за озбиљно, да је људском роду много важнија духовна од физичке хране. Та духовна храна не би смела да буде лажна информација, не би смела ни да буде информација, већ уметност и култура“, сматра Карајлић.
Избегавати „информационе канализације“
Саговорник Спутњика поручује да време у изолацији не трошимо на праћење нерелевантних садржаја по друштвеним мрежама и „информационим канализацијама“, већ да га посветимо својим најближима, да погледамо неки добар филм или прочитамо књигу, како бисмо глад за информацијом утолили неком племенитом.
Карајлић наглашава да је глад за информацијом увек била иста, а то поткрепљује чињеницом да је једна од најважнијих атлетских дисциплина – маратон, настала тако што је грчки гласник трчао 42 километра да би саопштио вест о победи у бици код Маратона.
Једина разлика је што се информације данас преносе врло лако и брзо широм планете.
Изолација је формалност
Карајлић сматра да је вирус који нас је затворио у куће „поклон“ од природе, јер се, уместо њој, човек посветио развијању технологије, што је довело краха духовне комуникације, односно, удаљавања међу људима.
Он указује на то да је изолација само формалност јер су се људи одавно одвикли од дубоких разговора, па да због тога, сада када смо „присиљени да с неким озбиљно разговарамо“, одлазимо на друштвене мреже у потрази за неоптерећујућим садржајем. Који је често и лажан.
„Ми нисмо навикли да се окренемо једни ка другима, да се погледамо у очи и поставимо неко озбиљно филозофско питање, од чега, у суштини, дух живи. Дух не живи од тога да ли ће Ливерпул проћи из „икса у кец“ или да ли ће корона данас имати 60.000 или 6.000 жртава. Дух живи од оног суштинског, што једно људско биће може другом да да, а то су – племенита мисао и љубав“, објашњава Карајлић.
Солидарношћу против короне
Осврћући се на вест о лавовима на улицама, наш саговорник шаљиво констатује да нам, у овом тренутнку, не би помогло ни да су лавови заиста на улицама. Остављајући шалу по страни, он лавове довитљиво ставља у метафорички контекст, користећи их да подигне свест о начину борбе против опаког вируса.
„Тај лав треба да буде ваша мисао, која ће вас гонити да будете позитивни и ширите такву енергију, да будете племенити и солидарни према ономе ко је поред вас. Нема религије и филозофије која ово не говори, али нико од нас, који смо део западне цивилизације, се тога није придржавао. Отуда, у борби против короне, потиче огромна предност друштава која још у себи имају социјалну солидарност“, закључује Карајлић.
