Али, ко су, заправо, „Визионари“? Они су обични људи разних занимања, које је и поред свих недаћа и обавеза окупио племенит циљ.
Долазе из свих делова Србије. У почетку, било их је једанаесторо - Никола Миљковић, Звездана Домазет, Мартин Ћук, Владимир Тодоровић, Дејан Моврин, Новица Јанковић, Борко Јовановић, Ненад Давидовић, Михајло Лазаревић, Светозар Колесар и, наша саговорница, др Ивана Гађански Станић.
„Визионари“ у борби против короне
Станићка је пратила стање у свету и пре него што је проглашена пандемија коронавируса. Још тада је видела да ће се ствари погоршати. Када је у Србији проглашено ванредно стање, „Визионари“ су схватили да је ситуација јако опасна, поготово за медицинске раднике, с којима су били у контакту.
„Наталија Вуковић, анестезиолог у Клиничком центру у Нишу, рекла нам је да би њима било потребно нешто што би им заштитило лице од тог капљичног преноса, пошто су вирусне честице јако малих димензија и преносе се у капљицама“, рекла је Станићка.
Пошто им маске које имају покривају само нос и уста, али не и очи, путем чијих слузница вирус може да доспе у организам, закључили су да им је потребна боља заштита – визир.
Визир – провидни штит за невидљивог непријатеља
Узор нашим визирима је чешки модел „Пруша“. Састоји се из четири дела – два пластична држача, штампана 3Д штампачем, провидне фолије и ластиша. Склапа се тако што се на пластику ручно ставља и пришвршћује провидна фолија, да би се добијена конструкција на крају ластишем учврстила око главе.
Визири су вишекратни и могу да се дезинфикују на три начина – пребрисивањем алкохолом, натопљивањем у хипохлоритни раствор, попут разблаженог Доместоса или варикине, и чишћењем оригиналним асепсолом.
Најбољи материјали за израду визира су филамент ПЕТ-Г, за 3Д штампање, и ПЕТ фолија дебљине 0,5 милиметара. Визир се може направити и од других, јефтинијих материјала, али му је онда рок трајања краћи.
„Пошто је неколико нас већ радило са 3Д штампом, помислили смо да би та штампа могла да буде решење. Али, били смо свесни да је та технологија добра за мале серије, а да за велике серије, од више хиљада комада, није најбоље решење, јер процес дуго траје. Један визир се штампа око два сата, евентуално нешто мање – око сат и 20 минута“, објаснила је Станићка.
Због дуготрајног процеса штампања држача за једнан визир и недостатка могућности за обимнију производњу, решили су да иницијатива буде подељена у две фазе – у првој ће бити прављене мање количине, а у другој веће, када се иницијативи прикључе фирме које то могу да изведу.
Прва фаза
Прва фаза почела је 17, а завршила се 25. марта. Почетак је био мукотрпан, јер су штампање држача, сечење провидних фолија и качење ластиша „Визонари“ обављали сами. Био је то дуг и напоран процес. Први, једноставнији, модел визира, одштампао је Никола Миљковић из Ниша, а тамо је и склопљен. Овај изум први је добио Клинички центар у том граду.
Онда су 18. марта решили да направе групу „Визионари Србије“ на Фејсбуку. Људи су се брзо прикључивали иницијативи у све већим бројевима. Потом су „Визионари“ позвали све људе са 3Д штампачима да почну да праве пластичне држаче за визире, по моделима које су они објављивали у групи. Убрзо су се придружиле и фирме, које су донирале или ласерски секле провидне фолије. Све то – без икакве надокнаде.
Машинерија се покренула. Било је и оних коју су радо хтели да помогну у склапању визира, али су „Визионари“ такве понуде одбијали због заштитних мера уведених због коронавируса. Иако им је и забрана кретања отежавала посао, они су преузимали све материјале које су људи из групе штампали или донирали и сами склапали визире, које би на крају односили у медицинске објекте којима су најпотребнији.
Уз сваки пакет визира, достављали су и упутство за дезинфекцију. У првој фази направљено је и достављено између 500 и 600 визира.
Друга фаза
Док је прва фаза трајала, друга је већ била у припреми, јер је идеја „Визионара“ од самог почетка била да лекари добијају визире докле год су им потребни. Друга фаза се разликује од прве по начину прављења, склапања и количини добијених визира. Пластични држачи, који су били штампани, овог пута се праве на основу калупа, технологијом бризгања пластике.
Овом методом могуће је направити више од хиљаду визира дневно. Није употребљена од почетка, због тога што калуп који је био потребан до пре неколико дана није постојао у Србији, јер код нас, до сада, нико није масовно производио визире. Када је калуп био направљен, отпочела је друга фаза.
Прва обимна серија од 1.100 пластичних држача направљена је у фирми у Бајиној Башти, који су потом донесени у другу фирму, у Београд, која их је испоручила у Клинички центар Србије.
Са повећаним обимом производње, пропорционално је растао и посао око склапања визира. Због тога је договорено да фирме све делове, које буду донирале, убудуће достављају у Клинички центар Србије, где ће их склапати у визире, који ће одатле бити распоређивани по целој Србији.
Сви чланови – „Визионари“
Иако су главни део посла сада преузеле фирме, људи из групе, којих тренутно има око 2.000, наставили су да у сопственој режији праве материјале за визире и достављају их у својим подручијима тамо где су потребни.
„Баш се јавио један човек с Новог Београда, Оливер. Има два детета, али је решио да помогне, пошто уме добро да моделује и има 3Д штампач. Онда он, тако, седи и игра се са децом док штампач ради у позадини. После позове другара из Земуна да однесу те штампане делове, па позову неког трећег из групе који је написао да има фолије. Они се тако међусобно договарају“, објаснила је Станићка.
Како је „Визионар“ Ненад Давидовић саопштио у групи на Фејсбуку, овим темпом ће у наредних неколико дана бити испоручено 30.000 ливених и 2.000 штампаних визира, што, по њиховој процени, покрива све медицинске потребе Републике Србије.
