Овако за Спутњик говори дечји психолог Гордана Мијалковић и додаје:
„То не значи да треба да их сакрију, већ да са децом могу да разговарају о томе да то јесу ствари које су другачије него обично, да оне јесу на неки начин опасне и непредвидиве, и да је потребно да водимо рачуна да урадимо све што можемо да нам се не деси нешто лоше, нека инфекција, значи да спречимо болест“.
Редукција кретања увођењем ванредног стања у борби са коронавирусом је оно што је према речима наше саговорнице битан моменат који спречава да се задовоље разне потребе код деце, пре свега за играњем и за кретањем.
Родитељи да ускладе време са навикама из вртића и школа
„Врло је битно да родитељи поставе структуру дневних активности у којој размишљају о потребама своје деце и ономе што је њима значајно, да буду са једне стране и разиграна и активна, да могу да се друже. Ако се већ не друже са другарима директно, да се нађе начин њихове комуникације, да ли преко телефона, да ли преко медија, ту су наравно и браће и сестре. Да се игра организује тако да буде занимљива и да одговори различитим потребама различите деце. То је један део, та дневна структура у којој ће бити укључене и обавезе, и школске активности и помоћ у кући како би деца била активно укључена у борбу против вируса“, објашњава Мијалковићева.
Организација школског дела дана је важна не само како би се завршила школска година, већ је како каже веома битна у нормализацији начина њиховог живота. Неопходно је да деца буду у контакту са својим вршњацима и наставницима, а за предшколце да се сачува нормалан ритам дана какав су имали у вртићу, да се зна када је време за игру, оброке, одмор, породичне активности и слично.
Редукција негативних информација
Наша саговорница наглашава важност редукције сталног присуства негативних информација у вези са коронавирусом:
„Препоручљиво је да родитељи издвоје неко време када ће телевизор бити укључен за праћења дневних активности и да са друге стране дозирају присуство деце у тим ситуацијама. Наравно, у свему томе не треба правити тајне или некакве аверзије које се заснивају на негирању или минимизирању проблема, али то треба прилагодити на начин да не буде застрашујуће по децу. Она врло пажљиво гледају како родитељи реагују и како се понашају, да ли су се променили, да ли су постали нервознији. Све су то ствари које онда утичу на њихов доживљај о овоме што се дешава“.
Деца се ослобађају страха играјући се лекара
Психолог Татјана Миладиновић каже да ће из деце највероватније изаћи неке апокалиптичне игре, суперјунаци, али да ће у њима бити и смрти. То је нешто што, према њеним речима, не треба да забрине родитеље јер је потпуно природно и нешто што деца морају да „одиграју“.
„Сада је важно да се родитељи са децом играју неке ситуације у којој се нека њихова играчка разболела, па је онда заједно лече, гледају да ли ће да преживи. То је начин на који деца превазилазе тешке ситуације“, истиче наша саговорница.
Према њеном мишљењу не постоји велика разлика у главама одраслих и деце у вези са вестима и ситуацијом са коронавирусом. Сви смо уплашени и не знамо шта ће се десити, али је то неизвесност са којом морају да живе и родитељи и деца.
„Али морамо да прикупимо снагу да се са тим суочимо, и кажемо: „Океј, и мама и тата се плаше, али ћемо урадити све што треба. Страх је природно осећање. То што неки људи умиру, да, умиру нажалост. Али ми ћемо да урадимо све да до тога не дође у нашој земљи. Хајде да видимо шта ти и ја можемо да урадимо да помогнемо другим људима“, илуструје Миладиновићева.
