Овако нам прича новопечени срећни тата Богдан Пантић, наш колега из Спутњика, који не крије осећања поводом доласка на свет његове Дуње, коју још није имао прилике да види уживо.
Постати отац у доба короне
На то да своје дете и супругу неће моћи да види био је спреман с обзиром на забрану посета у београдским породилиштима која је уведена још средином прошлог месеца. Нове технологије су Богдану ипак ублажиле дане у изолацији, тако што је путем фотографија и видео позива могао да се упозна са својом наследницом.
Епидемија коронавируса у Србији разочарала га је у првом реду због здравља свих нас, али и због тога што је знао да неће моћи да направи прославу каква је карактеристична за српске очеве:
„Очекивао сам негде па сигурно једно 150 људи, била је у плану мегаломанска прослава. Мало сам се разочарао што се то неће догодити, али онда човек размисли и схвати да је то не само за добробит бебе која ће након недељу дана доћи у стан, а ја бих био изложен сусрету са 150 људи, него је то за добробит свих нас. Јер довољно је да једна особа има коронавирус, или можда чак и обичан грип, па да се сви спојимо и будемо потенцијално заражени. А видимо какве су сад мере уведене, онда бисмо можда сви заглавили Сајам.“
Богдан нам је признао да је ипак било притисака неколико пријатеља да се прослава направи или у кућној атмосфери, или у њиховом омиљеном кафићу, али је он након што је размислио одлучио да се то одложи за нека срећнија и лепша времена.
Прослава у интимној атмосфери
„Прослава је протекла у интимној атмосфери, сам са собом, компјутером, музиком, пивом, чашицом ракије, различитом врстом музике... Криво ми је што ми још нико није поцепао мајицу, али ваљда ће доћи и тај тренутак.“
Пантић објашњава да га чак ни најближи нису „поцепали“, таст је морао да га се клони због тога што његова друга ћерка спада у ризичну групу од коронавируса, а мајка је заборавила јер је обузета слањем пакета снајки у породилиште.
Занимљива прича за Дуњу када порасте
„Када сам обавестио људе да сам добио дете, сви су седели код куће и маса њих је попила нешто, пустила музику и прославила на неки свој начин у својој интимној атмосфери. Тако да смо рођење обележили на мало другачији начин и то је опет нека занимљива прича коју ћу једног дана причати својој ћерки“, уверава нас наш колега.
Новопечени тата је због ситуације са коронавирусом читаве дане проводио у кући за рачунаром, што га је навело да у шаљивом тону на друштвеним мрежама одреди и нека правила, између осталог и оно када ће његова Дуња моћи да има момка.
„Вероватно да је нормална ситуација не бих седео за друштвеним мрежама, него бих одмах нешто организовао, отишао код родитеља, прво са њима наздравио, са комшијама, окупио бих кумове, тако да не бих ни имао времена за друштвене мреже. Али, ето, пошто је ситуација таква каква је, решио сам да буде занимљиво и мени и другим људима. Дуња се родила на специфичан датум, 24. марта, на дан када је почело НАТО бомбардовање 1999. године, па сам се двоумио да ли да качим неке ствари зато што је то ипак један тужан дан у нашој историји. Међутим, одлучио сам да ипак мало разбијем ту тугу која нас обузме сваког 24. марта, али и ову ситуацију због коронавируса“, каже Пантић.
Пантић је део своје изјаве посветио и својој супрузи, којој је ипак најтеже у целој ситуацији. Она се осећа добро, иако је порођај трајао дуго јер, како каже, Дуња као да је предосетила да се нешто озбиљно дешава напољу па није хтела напоље.
За који дан би требало да изађу из породилишта, а тата не крије узбуђење да их напокон види.
