Након препорука Централне банке РФ, безготовинско плаћање у Русији се аутоматски повећало. Шеф Центра за политичко-економска истраживања Василиј Колташов наглашава да је Централна банка овим хтела, пре свега, да утиче на стабилизацију тржишта валута.
Стабилизација тржишта и смањење панике
„Мере Централне банке усмерене су на смањење паничне и непромишљене високе потражње за страном валутом, којa се појавилa услед смањења цена нафте. Ограничавање подизања готовине значи ограничавање могућности куповине долара, а затим њихово шивење у бакине чарапе и сакривање испод кревета, што на крају доводи до повећаног притиска на рубљу“, рекао је Колташанов.
Он је додао да са друге стране, Централна банка жели да сада ограничи новчану понуду и да не ствара ситуације када велики износ готовине врши притисак на рубљу у економији.
„Односно, они ће се трудити да боље управљају новчаним приливима, а то је много лакше када радите са безготовинским плаћањем. Због тога могућност безготовинског плаћања у условима карантина, без обзира на то колико је он 'мек' у Русији у поређењу са ЕУ и САД, и у условима економске кризе долази до изражаја“, навео је Колташанов.
Члан Међународног савеза економиста Игор Диденко сматра да сада сви више гледају на мере које влада може да понуди против ширења епидемије коронавируса и да када је реч о потезима Централе банке, „они засад имају неприметан утицај на економију.“
Руски парадокс - продају, а не купују страну валуту
„Видео сам супротну статистику да се Руси, за разлику од претходних криза, понашају другачије. Они управо обрнуто раде: продају стране валуте и прелазе на рубљу. Стога сматрам да нема неке огромне потражње када је реч о валутама. Друга ствар је што повлачење средстава нерезидената, што је учестало ових дана, и конверзија рубаља у другу валуту утичу на тржиште валута, али то није уско повезано са тренутним мерама Централне банке“, рекао је он.
Експерти су се осврнули и на стање финансијског система и објаснили да ове мере нису усмерене на раст економије.
„Сада ниједна економија не може расти монетарним путем, али они морају одржати финансијски систем у стабилном стању. Ове мере не могу изазвати економски опоравак, али би могле да олакшају процесе управљања у финансијској сфери и да омогуће Централној банци да боље сагледа приливе новца и понашање потрошача“, закључио је Колташанов.
