Италија је тренутно најпогођенија земља Европе вирусом корона, а Европска унија се оглушила на њене вапаје за помоћ у борби са овом пошасти. Државе чланице су се окренуле себи, и како пише Дојче веле „европску солидарност је појела маца“. Помоћ Италији је стигла са истока, из Кине и Русије.
Заједно, уједињена уједињена Европо
Осврћући се на политички значај Италије у доба пред формирање Европске уније и њеног врхунца потписивањем Мастришког уговора, новинар Зоран Пановић подсетио је на такмичење песме Евровизије које је одржано 1990. године и песму „Заједно“ којом је италијански извођач позвао на уједињење Европе.
„Треба знати да је победа Тото Кутуња на Евровизији била битна политички. Он је победио са песмом на Евровизији одржаној 1990. у Загребу. Претходно је победила група Рива из Задра, па је онда Евровизија била један од раскола и повода за сукоб у бившој Југославији, јер су београдске телевизије мислиле да Београд као главни треба да има домаћинсво на следећем такмичењу, док је Загреб мислио да он треба да га има, јер је победила њихова представница из Задра. Тако да је ипак Загреб организовао, и ту се са једне стране видела разједињеност Југославије, а са друге та тежња ка уједињеној Европи коју је отпевао Тото Кутуњо. Нажалост нико тада у Југославији, начелно у Србији, није разумео о чему се ради. Ту песму нисмо разумели, било је шта је било, и Европа је кренула у свој успон, па је сада после свега Евровизија изгубила тај политички значај“, каже Пановић за Спутњик.
Суверене државе поново постају битне
Како наглашава наш саговорник, сада се у целој кризи са коронавирусом показало нешто што је јако битно, а некад се сматрало превазиђеним у Европској унији. То је суверенитет држава који Европи даје сасвим друге конотације.
Руску помоћ Италији због које се у тој земљи скидају заставе ЕУ и на њено место стављају руске, Пановић коментарише речима:
„Мислим да је та стратешка подршка коју би Русија давала и која се остварује у Италији са те стране јако битна и на неки начин смањује анимозитете који су настали претходних година. Суверене државе нису нестале ни у ЕУ и мислим да оне поново постају јако битне и да се мора тражити нова врста европског јединства која не може бити само бирократизована и која мора бити много шира и да праве и велике, јаке Европе без Русије очигледно нема“.
Пановић наглашава да је данас сасвим друго време и да је Италија у време победе Тото Кутуња на Евровизији била суштински важна земља, и економски и политички, како за Европу, тако и за свет.
„Ево један пример, '90. године у Италији је одржано Светско првенство у фудбалу. Од тада малтене ниједан стадион није реновиран и сређен, сем стадиона у Удинама, Удинезеа и сем што је Јувентус направио нову арену. Тада је италијанска лига била најјача на свету. Италија је била много јача. Последњих година она нема тај значај политички и мислим да је то исто једна врста благог или све већег разочарења у Европску унију. Проблем Италије је и то што можда није имала јако лидерство последњих година, и имала је једну врсту унутрашње нестабилности“, указује Пановић.
Завршетком пандемије коронавируса и повратком у нормалне политичке и економске токове, Европска унија, како каже Пановић, сигруно неће бити иста:
„Нико после овога не може изаћи исти, пре свега ово је разоткрило на неки начин сву хипокризију глобалног поретка и мислим да ће једно редефинисање глобалних односа сигурно бити на столу. Сада је питање на шта ће та констелација изаћи, то ћемо видети. Али једноставно оне европске фразе које су биле бирократски представљане, више неће моћи да важе на тај начин“.
