Аутори студије објављене на сајту „Нејчер", наиме, истичу да су њихова истраживања и анализе површине показала како Меркурова хаотична површина није резултат потреса, већ да су пукотине у кори настале претварањем течности, која се налазила испод ње, у пару и избијањем на површину.
Ако је та течност била вода, то би могло да значи да је испод површине Меркура био могућ живот, сматрају аутори студије.
„Наши резултати указују на то да је рана кора Меркура могла да садржи мешавину органских спојева и леда, који је дехидриран или хемијски промењен због магнетског и соларног загрејавања, осим у трајним сенкама поларних кратера“, наводи се у закључку студије.
Како се додаје, метастабилни и потенцијални животни услови могли су да се развијају „епизодно или да постоје унутар тих материјала у кори, што би продубило зоне погодне за живот ближе Сунцу, односно на Меркуру, као и на другим сличним местима у Сунчевом систему“.
Иако су научници веома опрезни и не желе дефинитивно да се изјасне да је на Меркуру једном давно постојао живот, откриће ових елемената могло би им показати у ком смеру би истраживања требало да иду како би потврдили или оповргли ту своју тврдњу, преноси хрватски портал „зимо.дневник“.
