Фамозни датум почетка преговора и ми у Србији смо жељно ишчекивали до 2014. године, надајући се да ће нам донети сав онај просперитет и европску солидарност и будућност који су нам обећавани док смо се жртвовали да бисмо га добили.
Скопље и Тирана добиле Датум без датума
Сада, шест година касније, овај успех у својим ЕУ интеграцијама постигле су и Северна Македонија и Албанија, али, с једном ситном разликом – тај датум почетка преговора одобрен им је без датума и без стварног отпочињања преговора. Јер, наводи се неодређено у одлуци Савета Европске уније, „прве међувладине конференције“ – којима преговори формално започињу – „биће одржане што је пре могуће након што Савет усвоји преговарачке оквире“.
Када ће ти преговарачки оквири бити усвојени, међутим, остало је недефинисано; уосталом, као и сама европска перспектива Северне Македоније, Албаније и остатка Западног Балкана.
Но, и мимо одобреног почетка преговора без отпочињања преговора, и без обзира на задовољство које је тим поводом исказао шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борел – а он је поручио да „зелено светло за почетак приступних преговора представља добру вест за ове земље... Срећан сам што своју радост могу да поделим са својим западнобалканским пријатељима! Честитам!“ - снажан је утисак да је ова одлука Европске уније била много потребнија самој Европској унији него што је Северној Македонији и Албанији или пак њиховим грађанима.
Геостратешки интерес ЕУ
„Европска унија остаје оперативна“, указала је на један од аспеката ове одлуке хрватска државна секретарка задужена за европске послове Андреја Метелко-Згомбић.
„Ова одлука је у геостратешком интересу Европске уније“, признала је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, да би, на истом трагу, и комесар за проширење Оливер Вархељи указао да одлука о Северној Македонији и Албанији „потврђује геостратешки значај Западног Балкана и показује да је Европа вољна и способна да доноси геополитичке одлуке чак и у овим временима пандемије вируса корона“.
С тим у вези, напоменуће и Жозеп Борел, „у току је глобална битка за контролу наратива“ пандемије, а како она има и „геополитичку компоненту која укључује и борбу за утицај“, није сасвим лишена основа ни помисао да би и овде негде, у пандемији и њеним политичким ефектима, могло да се крије објашњење одлуке Европске уније о приступним преговорима са Северном Македонијом и Албанијом.
Зашто је, дакле, после више одлагања, Европска унија баш сада одлучила да одобри почетак преговора с овим земљама? Шта ће та одлука заправо донети Северној Македонији и Албанији? И шта ће донети самој Унији у тој борби за контролу наратива изазваној вирусом корона, који наставља да нагриза односе унутар њених граница?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили доцент на Катедри за међународно право и међународне односе Правног факултета Универзитета у Београду Милош Јовановић и дипломата Зоран Миливојевић.
Одлука без суштинског значаја
Новом процедуром преговарачког процеса, „иако она заправо не доноси ништа ново“, указује Милош Јовановић, одобровољена је Француска која је до сада блокирала Северну Македонију и Албанију. Међутим, ове две земље добиле су „само начелну сагласност да преговори могу да буду отворени, што значи да заправо нису добиле ништа осим што им је, празним бирократским речником, поново потврђена некаква европска перспектива која не значи ништа конкретно а овим земљама доноси још и мање“.
„После кризе због брегзита и усред кризе изазване вирусом корона, у којој је на површину испливао сав недостатак солидарности међу чланицама Уније, ова одлука делује надреално“, наглашава Јовановић.
„Један колумниста француског 'Фигароа' написао је да га радост европских функционера, исказана због одлуке о Северној Македонији и Албанији, подсећа на оркестар на 'Титанику' који свира док све тоне.“
Закључку да Скопље и Тирана заиста нису добили ништа због чега би требало да буду нарочито задовољни додатно доприноси и откриће портала „Политико“ да је, у првобитном нацрту одлуке, било одређено да Европска комисија поднесе преговарачке оквире „без одлагања и не после јуна“, али је у усвојеном документу ово временско ограничење у потпуности изостављено.
„Остављање датума самог почетка преговора недефинисаним“, сматра Зоран Миливојевић, „потврђује тезу да ова одлука нема никаквог суштинског значаја, јер је јасно да никаквих проширења неће бити, па самим тим ни преговора о приступању који би имали икаквог смисла. Уосталом, пао је Шенген, пале су неке кључне вредности на којима су засновани читав концепт функционисања и идеологија ЕУ, и све то доводи у питање и саму будућност Европске уније.“
„Отуда ова одлука“, напомиње Миливојевић, „првенствено треба да има психолошко значење у ситуацији у којој се ЕУ показује као немоћна на глобалној сцени. Реч је о њеном покушају да сама себи покаже да је и даље некакав фактор и да се врати на сцену, макар на овим нашим просторима, тако што ће овим двема земљама показати да имају некакву перспективу не би ли их задржала у домену свог утицаја и западне сфере интереса.“
Свађа због корона-обвезница
Парадокс садашње ситуације – у којој се чланице ЕУ усаглашавају о перспективи ширења Уније док се истовремено њихови међусобни односи налазе на ивици колапса – понајбоље илуструју детаљи састанка европских лидера који је одржан у четвртак. На њему је успут донета позитивна одлука о Северној Македонији и Албанији, док је тежиште дискусије било посвећено такозваним „корона-обвезницама“ – захтеву Италије и Шпаније да се чланице ЕУ солидарно задуже како би помогле овим двема државама које су пандемијом најтеже погођене.
Европски самит у четвртак, пише „Политико“, „био је виртуелан“ – одржан је путем видео-линка – „али су љутња и неслагања међу лидерима ЕУ били веома стварни. Лидери чланица ЕУ пали су на италијанском тесту солидарности. Несугласице су ЕУ лидере довеле до ивице политичког дебакла, а комплетан слом избегнут је само зато што је даља расправа одложена за две недеље. Састанак, који је требало да демонстрира јединство блока, уместо тога је нагласио огорчене поделе у њему, додатно подстакнуте ресентиманима проистеклим из кризе евра од пре 10 година, али и скорашњим бесом због иницијалног одбијања европских престоница да прискоче у помоћ Италији с медицинском опремом“.
А на све то се надовезује и јавно упозорење премијера Шпаније Педра Санчеза да ова ситуација „доводи у ризик читав европски пројекат“.
„Још једном се показало да нема ни осећаја заједничке припадности нити солидарности међу чланицама Уније, што доказује да је ово пројекат који нема никакву супстанцу“, коментарише Милош Јовановић.
„И тако ће бити увек када се од чланица ЕУ буде тражила солидарност, финансијска или било које друге врсте; а чак и онај легитимитет, проистекао из резултата које је ЕУ постизала, више не постоји, јер ти резултати изостају у кризним ситуацијама каквој сада присуствујемо.“
„Криза изазвана вирусом корона и дефинитивно је ад акта ставила све идеје о расту утицаја и оснаживању саме Европске уније какве је најављивала Урсула фон дер Лејен када је дошла на чело Европске комисије. Напротив, сада је дошло до реафирмације појединачних интереса суверених држава, што ће одредити и даљу судбину ЕУ,“ уверен је Зоран Миливојевић, који стога закључује: „Ово су чињенице на којима и ми треба да базирамо наш будући став по овом питању, и да у складу с тим редефинишемо и нашу позицију.“
