Он додаје да то није мали новац, те да ћемо после завршетрка кризе ипак морати да будемо штедљиви.
Он подсећа да смо у последњој деценији два пута били у тешкој позицији, 2009. и од 2014. до 2018. када смо трпели тежак терет мера. Овога пута, међутим, држава Србија је, како истиче, у релативно доброј позицији, али и напомиње да то не значи да имамо највећи део тог планираног новца, нити да је он планиран само за следећа три месеца, већ у највећој мери за годину-две.
Чување радних места важно за спас приведе
Савић је посебно указао на важност мере која значи спречавање отпуштања запослених радника. То треба да омогући исплаћивање минималца свима, без обзира на то да ли су радили, или не у време ванредног стања, под условом да фирма није отпустила више од 10 одсто запослених.
Та мера, која ће државу коштати 700 милиона евра, усмерена на преживљавање предузетника, малих и средњих предузећа колико је економска, толико је и социјална, каже он. Током ова три месеца она треба да сачува извор прихода за људе који раде у тим предузећима, а по речима председника Србије таквих је 1.400.000.
Сто евра сваком, или 500 евра најугроженијим
Меру тешку 520 милиона евра, према којој би сви који имају више од 18 година добили по 100 евра, професор Економског факултета сматра добром, али да би је требало модификовати тако што би пре требало да има социјални, а не економски карактер.
Предложена је, како је објашњено, да подстакне потрошњу која ће онда поспешити производњу, напомиње он. Сматра, међутим, да код нас тражње не мањка.
По оцени Савића, добростојећим људима са имовином која вреди више стотина хиљада или чак милиона евра та мера неће значити ништа, али хоће онима који су сада у најтежој социјалној ситуацији. Према подацима, близу осам одсто људи у Србији је сиромашно, а четвртина њених грађана је на ивици сиромаштва и тим људима треба помоћи не са 100 евра него са 500-600 евра, па можда и више, да у наредна три месеца могу да преживе, каже саговорник Спутњика.
Оно што, свакако, јесте економска мера је одлагање плаћања пореза и доприноса, као и аконтације пореза на добит за следећу годину, како фирме не би ушле у проблем са ликвидношћу.
А мера коју је Вучић, такође, најавио као битну за ликвидност и део солвентности средњих и нарочито малих предузећа је посебан гарантни фонд за помоћ кредитирању.
Можемо ли повољно испреговарати са банкама
Како је предочио, са банкама је при крају договор о томе да кредитирају предузећа за шта би држава била гарант.
„Ту је предвиђен један веома амбициозан циљ да, како је рекао председник, очекује од банака да 'тресну' две милијарде на сто, да се обезбеди ликвидност предузећима којима је то неопходно, да би премостили ову кризу“, оцена је Савића.
То би, како напомиње, државу требало да кошта по разним основама између 500 и 600 милиона евра. Он објашњава да гаранција служи банкама као обезбеђење да ће кредит који је узело неко предузеће бити и враћен. Ако то не уради оно, уместо њега ће то урадити онај ко је гарантовао за кредит. То је поприлично висока цена коју држава треба да плати у име свих оних који узимају кредите за ликвидност коју треба да платимо и као и до сада у свим економским кризама се, напомиње он, помаже банкама. И додаје:
„Када је готово целокупан наш банкарски систем у рукама странаца онда немате озбиљнију полугу како да убедите те банке да воде рачуна о нашим циљевима, јер наравно воде рачуна о свом профиту. Зато је упитно колико у овом случају држава може повољно да испреговара терет који ће сносити комерцијалне банке".
Компанијске обвезнице помоћ великим компанијама
Саговорник Спутњика важном мером сматра и куповину компанијских обвезница. Србија ће, како је напоменуо Вучић, први пут предузети ту меру коју је после кризе из 2008. почела да примењује Европска централна банка, а то раде и Американци.
Држава ће великим и средњим предузећима да упумпа новац тако што ће да купује њихове обвезнице, чиме ће омогућити подизање тих компанија. То ће, по оцени председника Србије, оснажити и наша најважнија системска предузећа каква су ЕПС, Телеком.
Савић каже да је добра вест у томе што је држава пронашла начин како да упумпа свеж новац у државна и јавна предузећа у кризним временима, јер она не морају лоше да послују, али ће системом спојених судова запасти уз кризу. Довољно је сагледати какав ће трошак она имати само због тога што грађани три месеца нече плаћати њихове услуге, напомиње професор Економског факултета.
Упумпавање пара примењују и Америка и ЕУ
Он подсећа да су у ЕУ централне банке прво упумпавале 60 милијарди евра месечно да би се привреда извукла из кризе која је почела 2008. године, а потом и 100 милијарди управо купујући контаминиране хартије од вредности посрнулих предузећа да би подигли њихово пословање. Тај новац би се вратио када се предузећа консолидују. Не зна се тачно, али се, како каже, рачуна да је тако упумпано између две и три хиљаде милијарди евра.
„Према томе, ово је згодан механизам да и држава Србија на легалан, законски начин, прихватљив по правилима ЕУ, евентуално купи неке обвезнице државних предузећа. Проблем је са обвезницама компанија које се налазе у приватном власништву. Ту бих био максимално опрезан“, каже Савић.
Он објашњава да постоје приватна предузећа која имају врло раширен бизнис на различите делатности, чиме се смањује ризик пословања јер ако не иде у једном сектору други може добро да послује. Ту је оправдана идеја да куповањем компанијских обвезница држава убацује свеж новац у неку нову инвестицију која ће запослити нове људе и која ће плаћати нове порезе и доприносе, пласирати нове производе. Од свега тога држава може да има користи, па на крају и да заради од приноса на те купљене обвезнице.
Идеја је добра, али држава ту мора да отвори четворо очи, упозорава Савић.
Ово су тек неке од мера из економског пакета чија ће целина сутра бити предочена јавности. Оно што је, међутим, извесно је да се држава Србија неће задужити да би привреду помогла са пет милијарди евра, односно да неће бити повећавања јавног дуга који, према правилима ЕУ, неће прећи предвиђену горњу границу од 60 одсто БДП-а.
