Иако се стекао утисак да се због изолације појачали разговори директни разговори између људи, а у страну ставила комуникација преко порука, Бећковић има свој став.
„Ја се осећам као ди-џеј. Не могу да постигнем ремикс између Вајбера, Твитера, Вотсапа и Месинџера... На крају ће сви бити на губитку, а Бил Гејтс на добитку“, у свом стилу одговорио је Бећковић.
У овом времену у коме је као у његовом стиху - „све што нико не памти”, у ситуацији изолације, када нема пропалих дана, попут оних када је због изласка из куће морао да прекине оно што ради, не стиже све, а плаши се да више неће имати изговор „немам времена”.
Како Бећковић наводи, током дана у изолацији навише позива добија из Црне Горе.
„Маме ме да дођем. Кад може корона могу и ја“, наводи Бећковић .
На питање, да ли је реч солидарност доживела своју ренесансу, књижевник то одбацује.
„Нажалост, то се не види са мог балкона. Не смем ни да помислим шта би било да ми телефон испадне из руке. Питам се како преко ноћи један вирус сруши свет без граница, укине људска права, заустави слободан проток роба, људи и идеја“, закључује Бећковић.
Прочитајте још:
Руски препарат против короне ефикасан не само у лечењу него и у превентиви
Трамп: Русија послала САД авион са медицинском опремом
Пандемија уживо: Расте број оболелих у свету, стиже помоћ ЕУ — Србији 15 милиона
