00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Колапс система: Европа није била спремна за пандемију, тврде експерти

© AP Photo / Shin Joon-heeМедицинари у заштитној униформи премештају пацијента из амбулантних кола у болницу у Сеулу
Медицинари у заштитној униформи премештају пацијента из амбулантних кола у болницу у Сеулу - Sputnik Србија
Пратите нас
Све већи број болница у Европи бори се са десетинама хиљада пацијената заражених вирусом корона, а криза је показала изненађујући парадокс - европске земље, које имају најбоље здравствене системе и болнице, нису у стању да се носе са пандемијом вируса корона.

Епидемиолози тврде да је разлог за то организација здравственог система у којем централно место заузимају болнице, недостатак епидемиолошког искуства и неселективно смештање пацијената у болнице, пише АП, а преноси Танјуг.

Прошле недеље званичници Светске здравствене организације указали су на недостатке европског приступа пандемији и истакли да је требало агресивније реаговати два месеца раније и да је требало спровести обимнија тестирања и боље мере надгледања.

Многи експерти тврде да је приступ европских земаља борби против вируса корона у почетку био опуштен и да му је недостајала примена основа епидемиологије као што је прачење контаката, односно прачење особа са којима су заражени имали контакт како би се надгледало ширење вируса.

Осим тога, здравствени радници у Европи имају мало искуства са рационализацијом у пружању здравствене неге јер су европске болнице генерално јако добро опремљене и то се сада показало као проблем. Борба против епидемија се не води у болницама, оне се баве само санирањем последица епидемије, истичу експерти.

У здравственим системима европских земаља централно место заузума пацијент и пружање здравствене неге пацијенту, али епидемије захтевају промену ове перспективе и стављање фокуса на заједницу.

Такав модел углавном постоји у Африци и неким деловима Азије, где су болнице резервисане за пацијенте у најтежем стању, док се остали пацијенти изолују или лече у другим објектима, налик теренским болницама које се сада праве широм Европе.

Чак ни јака мрежа лекара опште праксе у Европи није довољна за борбу против пандемије корона вируса.

У оваквим условима ефикасно је ангажовање огромног броја здравствених радника који имају мање искуства од лекара али који су фокусирани на примену мера за контролу епидемије.

Овакву радну снагу углавном имају земље у развоју у којима су уобичајене масовне здравствене интервенције попут вакцинације.

Неки експерти тврде да су су европске земље погрешиле у прорачуну својих способности да се носе са епидемијом и да је многе изненадила цињеница колико се овај нови вирус брзо шири.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала