Тај модел и после пет година још примењују чланице еврозоне помажући привреду суочену са последицама светске економске кризе.
Професор Економског факултета у Београду, Љубодраг Савић напомиње да се не зна тачно, али да се рачуна да је тако у привреду еврозоне упумпано између две и три хиљаде милијарди евра. Он подсећа да је Европска централна банка прво упумпавала 60 милијарди евра месечно, а потом чак и 100 милијарди управо купујући контаминиране хартије од вредности посрнулих предузећа да би подигли њихово пословање.
Помоћ привреди куповином обвезница - по правилима ЕУ
По оцени Савића то је згодан механизам да и држава Србија на легалан, законски начин, прихватљив по правилима ЕУ, евентуално купи обвезнице, пре свега, државних и јавних предузећа. Она, како каже, не морају лоше да послују, али ће у кризним временима, системом спојених судова запасти уз кризу. Довољан им је, како напомиње, већ трошак који ће због последица коронавируса имати зато што грађани три месеца неће плаћати њихове услуге.
У сваком случају, како год било, новац уложен у државна предузећа, остаје државни и ту нема неког ризика, док са обвезницама компанија које се налазе у приватном власништву треба бити максимално опрезан како се не би испоставило да је то само одливање новца државних обвезника без резултата, напомиње за Спутњик професор Економског факултета.
Како је то урађено у еврозони, за Спутњик објашњава берзански стручњак Ненад Гујаничић, из брокерске куће „Моментум секјуритис“.
„Европска централна банка (ЕЦБ) је спровела један програм монетарне интервенције који је прво подразумевао откуп државних обвезница, односно обвезница држава чланица еврозоне, а касније се прешло и у другу фазу када су куповане корпоративне обвезнице, односно обвезнице корпорација из еврозоне“, подсетио је Гујаничић.
Обезбедити привреди ликвидност
Он објашњава да је циљ био да се упумпа ликвидност у привреду, односно да те компаније могу што јефтиније и што лакше да се задужују како би пребродиле кризу и испливале на зелену грану. ЕЦБ је тако купила 20 посто свих корпорацијских обвезница, каже он.
Говорећи о примени код нас он напомиње да ако и има неких законских сметњи да се ова мера примени, то је најмаљи проблем, јер ће се изменама и допунама прописа то брзо и лако постоћи.
Неспорно је, каже, да компаније већ сада могу да емитују корпоративне обвезнице, али то до сада нису чиниле због неразвијеног финанисјског тржишта.
По оцени Гујаничића, важно питање је ко ће контролисати селективност, односно у коју ће корпорацију да оду паре пореских обвезника.
А Савић, уз сав опрез државе код куповине обвезница приватних компанија, ипак напомиње да постоје веома успешне компаније које се баве одрђеном врстом посла, али и оне које имају врло диверзификован бизнис, што смањује ризик пословања ако закаже посао у једном сектору.
Ту је, сматра он, оправдана идеја да куповањем компанијских обвезница држава убацује свеж новац у неку нову инвестицију која ће запослити нове људе и која ће плаћати нове порезе и доприносе, пласирати нове производе.
Саговорник Спутњика додаје да од свега тога држава може да има користи, па на крају и да заради од приноса на те купљене обвезнице.
И Гујаничић је мишљења да оваква мера носи висок степен ризика да ће тај пласман средстава да буде само у једном смеру, али идодаје да је искуство еврозоне показало да су такви случајеви неминовни и да на то треба рачунати.
