Тако сматра председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић који напомиње да ће након завршетка епидемије коронавируса СПОС тражити и помоћ државе старим пчеларима, као што ће се помоћи и онима који су због епидемије били спречени да остваре своје приходе у пољопривреди.
Он подсећа да су на почетку епидемије добили подршку и министра пољопривреде и председнице Владе да и старији могу на пчелињаке. Ток епидемије је, међутим, брзо постао такав да је МУП одустао од издавања дозвола за пчеларе старије од 65 година.
А управо ти пчелари су својевремено зановили производњу меда у Србији, било из хобија када су отишли у пензију, или као додатну делатност, што је временом постао и уносан бизнис захваљујући коме је Србија последњих година на иностраном тржишту препозната као произвођач квалитетног меда.
Нема дозволе пчеларима која би спречила катастрофу
Живадиновић напомиње да је по увођењу ванредног стања решен проблем са забраном кретања за пчеларе млађе од 65 година, односоно од 70 за оне који живе на селу. Они добијају дозволу МУП-а за кретање чак и за више дана како би у свако доба дана могли да оду на пчелињак.
„Чак смо се са Министарством договорили да и они који немају регистровано пољопривредно газдинство, већ само регистрован пчелињак, могу да добију дозволу кретања“, напомиње саговорник Спутњика. То, како прецизира, важи за регистроване пчеларе. Макар имали и само једну кошницу, ако је нисте регистровали, кршите закон и за државу не постојите као пчелар.
Остало је, међутим, нерешено питање старих пчелара, али и оних који помажу пчеларима и старијим и млађим од 65 година.
„Проблем је одлазак на пчелињак људи старијих од 65 година и обезбеђивање помоћника за селидбу пчела. Ми смо све то били договорили са Министарством, међутим сада МУП не одобрава њихово кретање, али ни кретање помоћника, чак и ако су млађи од 65“, објашњава Живадиновић.
На питање какве ће то последице имати по пчеларство у Србији, Живадиновић каже да би могле бити катастрофалне.
Већ сада пчеле немају довољно хране у кошницама, пчелари би морали да их прихрањују, а не могу да оду у пчелињак, а онда треба развијати пчеле, помоћи им да буду спремне за главну пашу.
„Има доста људи у озбиљнијим годинама који су јако велики пчелари и по броју кошница и по производњи меда. Има доста људи који живе искључиво од тога, или им је то значајан извор прихода, тако да им је буквално угрожена егзистенција ове године“, напомиње председник СПОС-а.
Проблеми и са селидбом пчела
На питање о евентуалним размерама штете, Живадиновић каже да то није лако проценити.
„Управо сада рачунамо колико кошница имају наши чланови старији од 65, односно 70 година да бисмо тачно знали који проценат кошница је угрожен“, истиче Живадиновић.
Он подсећа да Србија годишње произведе од четири до шест хиљада тона меда у слабијим годинама, до чак 10-11 хиљада тона у бољим годинама када је пчелиња паша издашнија. Ако ове године пчеларима не буде омогућено да развију своје пчеле, да их припреме за пашу, биће проблема. Посебан проблем је, како објашњава, селидба пчела јер током ње пчелар не може сам да иде на пчелињак.
Зато је, истиче Живадиновић, апсолутно било нужно да се омогући да и превозници и они који помажу приликом утовара и истовара кошница, млађи од 65 гоидина, такође добију дозволу кретања. Све је то, каже, било договорено, али је сада заустављено.
Зарада Србије од извоза меда, који је у највећој мери куповало ЕУ тржиште, последњих година је расла. Са скоро 10 милиона долара извоза 2017. била је седам одсто боља од 2016, да би у 2018. извоз био вредан 12,3 милиона долара, а у прошлој години пао на непуних 10 милиона долара.
