У тешким данима за најстарије грађане Србије у јеку епидемије коронавируса, бројни су јунаци који својим волонтерским делом помажу пензионере да преброде овај период у својим кућама тако што им достављају храну и лекове на адресу.
Тако се и Небојша Несторовић латио овог ни мало лаког задатка. Како каже, до три је на свом радном месту, а након тога креће у набавку и развоз по сеоским домаћинствима.
Помоћ за становнике 17 села околине Бруса
„Ја сам председник месне заједнице Блажево. Тих 17 села припадају мојој заједници. Ја радим у ЕПС-у до три сата, после одем у продавницу и апотеку, купим шта коме треба и однесем до куће. Јуче нисам радио, на одмору сам, па сам искористио време и отишао до Бруса. За двадесетак људи сам купио лекове, некима брашно, зејтин, шећер, кафу, пиринач, шта је коме требало. Пуна кола сам напунио, више нисам имао где да ставим“, сведочи Несторовић за Спутњик.
Небојша нам објашњава да становници ових села имају његов број телефона и да га контактирају са списком потрепштина које су им неопходне. Када му на кућном прагу кажу „Хвала сине мој“, нема му лепшег осећаја.
Како каже, у ових 17 села живи између 400 и 500 људи. Деца су им у иностранству, Београду, Крушевцу, а има и оних чија деца живе са њима али такође спадају у групу људи којима је због година забрањен излазак напоље.
Несторовић тврди да су овим људима најбитнији лекови. Најчешће у набавку иде сам, а некада му помогне и брат.
Херој села подно Копаоника не жали се да му је тешко да свакога дана иде на посао, а након тога притекне у помоћ сељацима из своје месне заједнице:
„Све је напорно, али Бог ми је дао снагу да то могу да издржим и да помогнем људима“.
