Штавише, он сматра да је западне политичаре потребно убедити да Русија више није партнер, већ је њен циљ да некажњено напада чланице НАТО-а и самим тим ослаби целу Алијансу.
По његовом мишљењу, овде је кључно разумевање да је унапређење војне мобилности за НАТО подједнако важно као и заузимање општег става услед претњи на источном крилу Северноатлантске алијансе. Како наглашава, неке земље, као Пољска, Румунија и прибалтичке земље то одлично схватају, за разлику од већег дела западних европских земаља.
Одговорност НАТО-а, према Хоџесу, састоји се у дефинисању захтева, јер ЕУ може да промени законе и процедуре у вези с граничним прелазима, као и да унапреди локалну инфраструктуру и повећа ефикасност саобраћаја.
Слабе тачке НАТО-а
Амерички генерал проблеме војне мобилности дели на три основне групе: прву карактеришу недостаци у инфраструктури, другу недостаци у командовању и управљању, а трећу неусаглашене процедуре, које се односе на прелазак преко граница појединих земаља.
По њему, све три области захтевају хитну укљученост и сарадњу НАТО и ЕУ.
„Ако Руси или други потенцијални непријатељи у неком моменту схвате да не можемо брзо да реагујемо као они, или чак брже од њих, могли би доћи у искушење да нанесу мали ударац једном од наших савезника“, упозорио је Хоџес.
Он даље појашњава да ако би напад прошао некажњено, јер би појачање нападнутом НАТО савезнику стигло прекасно, показало би се да Алијанса не може успешно да заштити своје чланове, а тиме би непријатељи озбиљно ослабили НАТО, што им је, коначно, и циљ. Да би се то спречило, Европа мора постати максимално отворена за НАТО трупе.
Амерички генерал је такође додао да би у случају кризе, све луке прибалтичких земаља до Гдањска биле у домету руских ракета, посебно оних распоређених у Калињинградској области. Он је упозорио да ће у случају сукоба, Балтичко море постати подручје кинетичких борби.
НАТО очекује озбиљан рад
Хоџес је такође истакао да се проблем брзог реаговања НАТО не односи само на Русију, већ и на могућност одговора на друге потенцијално кризне ситуације, као што су Балкан или Либија.
„Узимајући у обзир проблеме у међународном европском саобраћају, условљене тренутном епидемијом вируса корона, дошли смо до закључка да, иако инфраструктура остаје најважнији приоритет, очигледно је колико нам предстоји рада на унапређењу дипломатских процедура, координације, као и управљања и контроле прекограничног кретања“, закључио је Хоџинс.
Према његовим речима, у зависности од конкретних услова, НАТО снаге и ресурси треба да имају могућност кретања ваздушним, железничким и друмским путевима.