Клина, Гораждевац, Призрен, Пећ, Ораховац, Велика Хоча.... Средине у којима Срби живе изоловано од света већ две деценије, паднедмију корона вируса схватају озбиљно. Сународници нам кажу да поштују и српске и косовке прописе, а најтеже је Србима којих је мало у местима, као што је Призрен. Срећом, по речима наших саговорника из српских енклава, оболелих за сада нема.
Срби у енклавана изоловани
У Призрену живе три српске породице. Комшије су им Албанци. Синиша Цветковић из овог града каже да их обилазе Срби из Кризног центра кад могу, али и да им комшије Албанци купују хлеб кад затреба. Чак их и сами приупитају да ли им фали нешто.
„Да да Бог да тако и остане. Иначе, не излазим сваки дан. Понекад, кад ми баш нешто треба одем до града и – бежи кући! Имамо и комшије Турке, они стално питају да ли нам нешто треба, и хоћу да им кажем хвала, ако ми дозволите,“ каже он.
Он додаје да имају заштитне маске и рукавице и строго се придржавају правила.
Италијанка албанцима донела корону у Клину
У Општини Клини стање је мало другачије. Како нам сведочи Божидар Шарковић из села Видање, општина се налази у карантину.
„У карантину смо од марта, јер је нека девојка из Италије дошла да посети неко албанско село и испоставило се да је донела корону! Срећом, у наша села није зазалила, нема заражених, људе обилазимо и снабдевамо са храном пре свега, лековима и заштитним средствима. Тешко је, али људи су солидарни, вишак хране дају једни другима. Дисциплина постоји, сада је на територији Клине у селима око 240 српских душа, од беба до стогодишњака,“ каже он.
У Витину стигао страх, али не и корона
У Општини Витини, која броји око 3.800 Срба углавном повратника у околна села, корона није стигла, али страх јесте.
Сања Вуковић из села Врбовац, каже да се на само три километра од њих налази албанско село Стубла одакле је први оболели на Косову.
„Од тог сазнања смо у карантину, наши људи у први мах нису схватили озбиљност ситауције, али сада је већ другачије. Волонтери су имали муке да натерају старије грађане да се не крећу по селу, али кад им је полиција „припретила“ сада су добри. Мере обе владе поштујемо, уплашени јесмо, омладина старијима набавља лекове, са намирницама смо добро снабдевени,“ каже наша саговорница.
Колико су наши људи пажљиви, али и сналажљиви, покушала је да нам преприча кроз један детаљ, који би могао да се подведе под анегдоту.
„Преко пута моје куће је продавница и често ту људи имају навику да седе навече. Сада је, наравно другачије, али пре неки дан се десило да су двојица комшија решили да себи дају одушка. Узели су две столице сели један наспрам другог али тако што их је делио - пут. Тако да су испоштовали „раздаљину“, али су се зато довикивали све време,“ додаје она уз смех.
Тешко до лека у Пећи
Времешни Ранко Бакић из Пећи каже да поред њега и супруге у граду живе још две српске породице од којих једна има троје мале деце. Супруга му је свеже оперисана, а икао је лекар обилази, имају проблеме да набаве лекове који се на српске рецепте иначе добијају.
„Од короне нико од нас не болује, не контактирамо ни са ким. За храну се тешко сналазимо, не смемо да излазимо, а прва продавница је далеко од нас око три километра, а и не можемо због старости да носимо много у рукама. Углавном замолимо Албанце, који су нам пријатељи, да нам донесу храну. Обишли су нас, додуше, из Министарства за повратак и од њих смо добили пакет са потрепштинама. Из Кризног штаба из Гораждевца су нам доносили воду. Лек Лирика од 75 милиграма немамо, а супруга мора да га узима. На српски рецепт се добија, а да се купи кошта 20 евра. Ако може, неко да нам набави тај лек... Имамо рецепте, али не можемо да подигнемо“ скоро срамежљиво нам каже Ранко.
Кризни штаб обилази Гораждевац
У Гораждевцу се строго поштују сва правила, прича нам Драко Димитријевић уз напомену да их је пре неки дан обишао официр за везу Дејан Павићевић.
„Народ је опрезан, слабије излази из кућа. Углавом су у двориштима. Добро смо снабдевени са намирницама и заштитном опремом, јер наш Кризни штаб јако добро функционише и то не само у Гораждевцу, већ где год треба,“ каже Дарко.
Кол центри у Ораховцу и Великој Хочи
У Ораховца и Велику Хочу, најизолованије и најудаљеније српске енклава на Косову и Метохији, по речима Негована Марвића корона вирус још није стигао, па се надају да ће тако и да остане.
„Људи се ипак строго придржавају прописаних мера, мада то нама и не пада тешко јер смо навикли да се мало крећемо јер смо окружени Албанцима. И Албанци се придржавају мера, носе и они маске кад излазе. Немамо богзна шта, али имамо за сада да преживимо. Страха има међу људима, али имамо кол центре за случај да неко осети неке симптоме и то је то,“ објашњава наш саговорник.
Штрпци и Грачаница, као и север Косова, најбоље су организовани, сматрају наши саговорници јужно од Ибра, јер је код њих сконцентрисан српски живаљ, а и близу су Србије и болнице у Митровици. У суштини, како како рече један од наших саговорника:
„Шта корона може кад се Срби сложе“!
