Овај здравствени радник, коме се на хуманом гесту захвалио и председник Александар Вучић, годинама донира медицинску опрему здравственим институцијама у Србији.
Респираторе је, објашњава наш саговорник, добио готово на поклон, и то пре епидемије коронавируса:
„Ја сам и иначе планирао да их поклоним, а онда је уследила пандемија, када су они више него добродошли. Уз помоћ наше амбасаде у Швајцарској и амбасадора Брадића, ми смо то успели да пошаљемо за Србију у врло кратком року. Имао сам срећу да имам добар и конструктиван контакт са нашом амбасадом, али нисам једини који жели да помогне нашој земљи, контактирало ме је пуно људи. У том смислу можда не би било лоше да држава то некако регулише, да организује неко централно место, како би сви они који су заинтересовани за сваки вид хуманитарне помоћи знали где да се обрате”, каже Обрадовић.
Србин из Швајцарске донирао и пре пандемије вируса короне
Респиратори поклоњени Србији нису први хуман гест овог скромног човека. Он се и раније бавио хумантираним радом, што самостално, што у сарадњи са хумантираном организацијом из Базела, „Базлер фердерферајн”, која окупља углавном професоре и докторе са базелског Универзитета.
„Помагао сам болницу у свом родном Крагујевцу, још деведестих сам Клиничком центру слао нека ортопедска помагала, а са организацијом „Базлер фердерферајн”, у којој има још наших људи, својевремено сам обезбедио санитетско возило за Пријепоље и у том граду организовао конгресе и едукацију лекара и средњег медицинског особља. Клиничком центру у Крагујевцу сам пре пар година поклонио два операциона стола и један респиратор. Увек када сам у прилици трудим се помогнем”, каже Обрадовић.
Хуманитарни рад спојио га је пре петнаест година и са супругом Иваном, професорком енглеског језика. Она је студије завршила у Никшићу, а у Швајцарској ради као наставник у једној основној школи. Заједно имају три ћерке, док Зоран има и кћер из претходне везе. У одгајању девојчица овом племенитом пару помаже и Зоранова мајка која живи са њима у месту Фрик, у кантону Аргау, на пола пута између Базела и Цириха.
Овај рођени Крагујевчан већ три деценије живи и ради у Швајцарској.
„Као дете сам често посећивао тетку која већ пола века живи у Швајцарској, и још тада сам желео да се једног дана овде преселим. У Крагујевцу сам завршио средњу медицинску школу, а у Швајцарској Високу школу за интензивну негу. Данас радим у једној приватној болници као експерт за интензивну негу и анестезију”, прича нам Обрадовић.
Швајцарци дисциплиновани, не треба им полицијски час
Према речима нашег саговорника, Швајцарска је мало касно кренула са мерама борбе против коронавируса попут затварања граница, па у тој земљи данас има преко 20.000 људи који носе вирус, а умрло је више од 500 људи. Забране кретања, каже Обрадовић, за сада нема, а могуће је да ће неке додатне мере бити уведене за Ускрс. Уведена је само мера да више од шест особа не сме бити заједно.
Факултети, школе и вртићи су затворени, раде продавнице прехрамбене робе, пумпе, аутогараже које поправљају аутомобиле, као и фабрике и фирме потребне за одржавање живота. Све остало је, објашњава Обрадовић, сведено на минимум.
„Познато је да се Швајцарска граничи са Северном Италијом, са Ломбардијом, тако да је сам тај контакт довео до великог броја оболелих. Бројке су такве какве јесу, међутим, швајцарски здравствени систем је добар, јак, и ми сада немамо неких већих проблема, а надамо се да ће тако и остати. Швајцарци су иначе врло дисциплиновани, поштују мере и сами се труде да дође до социјалног дистанцирања. Овде наравно има много наших људи који, попут мене, раде у здравству, и знам да смо сви заузети у већој или мањој мери. Када је о мојој струци реч, експерти за интензивну негу су врло тражени и ми стално имамо посла”, каже Обрадовић.
Као човек који је прележао корону, он поручује грађанима Србије:
„Када сам сазнао да сам позитиван одмах сам се самоизоловао и апелујем на грађане Србије да воде рачуна о мерама заштите. Физички контакт је јако битан када је реч о циркулацији овог вируса и потребно је да се води рачуна о социјалном дистанцирању, не само када смо напољу, већ и код куће!“
