Шавник је, каже Перошевић, одувек био мало место у којем као младић себе није могао да види. Разлог свог одласка али и останка готово три деценије ван граница Црне Горе, овај епски песник сматра да је најбоље описао у песми „Отац“ стиховима да „суром орлу није месту у кавезу.“
Због тога се запутио у Француску где је тренирао готово све борилачке вештине. Након титуле аматерског вицешампиона Француске у кик-боксу прекинуо је такмичења и посветио се борби без правила, касније названом ММА.
И поред тако бурног живота Перошевић каже да је од свог првог дана у иностранству желео да се врати. Какву Црну Гору је затекао након тог периода Перошевић нам објашњава кроз недавни разговор са Владиком Јоаникијем.
„Питао ме је како то да говорим истим нагласком, пишем такву епску поезију, а нисам живео овде толике године. Рекао сам му да можда ја не бих био такав да сам све ово време био у Црној Гори. Ја сам остао блокиран у оном времену, што је добро, али сам се по доласку разочарао. Промениле су се све вредности, а политика је унела велику поделу чак и унутаф фамилија“, рекао је Перошевић.
Савремени епски песник
Поезију је, каже наш саговорник, писао још од основне школе, а као свој први велики успех наводи песму коју је написао у време емитовања серије „Ђекна“ и то да би одбранио „образ“ људи из краја у којем је и сам живео. Нешто касније, добро познавање историјских догађаја отворило му је пут ка стварању епских песама.
Проблем је био само што није имао новац да плати гусларима да његове песме о великим јунацима и певају.
Ипак, помогла му је савремена технологија. Од када постоје друштвене мреже, једном песнику, каже он, није потребан неки великан гусларства који би опевао ту песму да би га изнео на глас.
„Не кажем да је и тамо лако. Да бисте неког задржали на фејсбуку да прочита песму од 300-400 стихова морате да будете посебни. Људи су препознали моју хиперсензибилност без које не могу да стварам и дозу искрености и храбрости, јер не може свако да назове ствари правим именом. Требало је скупити храброст и написати песму о пуковнику црногорске војске који је ишао на прославу ‘Олује’“, рекао је Перошевић.
Перошевић ствара „Литијски циклус“
Посебно поглавље стваралаштва овог песника је било у време одржавања литија. Написао је око четрдесет лирских и епских песама, које би могле да представљају нови „Литијски циклус“. Наглашава да га је много људи звало да пише песме на разне теме али да то ипак није могуће.
„Трудио сам се да издвојим најупечатљивије људе, оне од којих владике у Црној Гори желе да направе симболе, хероје. Сви знамо да борбе без симбола нема, а највећи допринос њиховом стварању је епска песма, то је била моја дужност. Један од њих је свакако деда од готово једног века који иде на литије али су то и црногорска племена као и мала Уна за коју ме је лично митрополит Амфилохије замолио“, прича наш саговорник.
Песник-хајдук из Црне Горе
Оно што Перошевић, међутим, истиче јесте чињеница да не жели да га памте само као епског песника који је писао стихове. Он је, каже, у ту борбу унео и себе.
„Желео сам да покажем поред песничке и грађанску храброст, јер је једно писати из изоловане собе, а друго је бити песник — хајдук. Од првог дана сам био учесник догађаја. Са Владиком Јоаникијем и још максимално седамдесет људи био сам и на Блажовом мосту када је спорни Закон изгласан и када нас је зауставио кордон полиције. Након тога био сам редовни учесник литија“, рекао је Перошевић.
Он каже да га је највише страх да ако се околности промене, сви борци не падну у заборав као што се то догодило много пута у историји. Таквим односом према заслужним људима, каже он, била би послата порука да се борбеност не исплати.
Народ решен да одбрани светиње
Овај епски песник каже да нико није веровао да народ може да се пробуди на овај начин, али да свега тога ипак не би било да неки храбри људи нису улили мало наде и ослободили од страха остатак становништва.
„Ми смо чврсто решени да нашу веру, имовину Српске православне цркве нећемо дати и да ни једна друга црквена организација вољом политичара неће преузети оно што су наши преци стварали“.
Власт је, додаје он, до сада успела да прогура до сада све своје пројекте и планове – ушли смо у НАТО, признали независност Косова и охрабрени тим успесима кренули су на СПЦ потпомогнути менторима из иностранства. Свима је у Црној Гори, каже Перошевић, јасно да није ово сукоб митрополита Амфилохија и председника државе, већ да је у току вековни рат источне и западне цивилизације, а да се СПЦ се посматра као експонент проруске политике на Балкану.
„То је далеко од истине. Они желе да разбију СПЦ која је једини заједнички елемент за све три српске државе на Балкану али и српско национално биће. Ми смо народ који није презао кроз своју историју да плати великим жртвама тај свој понос. У једној својој песми сам и написао – да смо били мало мање храбри, можда би нас у царству земље било више него у царству неба“, рекао је наш саговорник.
Перошевић данас живи у Шавнику и власник је угоститељског објекта „Катун“, а са поносом истиче да има и титулу почасног члана Свесрпског козачког савеза.
