Антић је био шеф стручног штаба свих шпанских великана, од Сарагосе и Овиједа, преко Реала и Атлетико Мадрида, до Барселоне, познат по стручности, знању и ауторитету, објавиле су „Новости“.
„Мистер“ је оставио велики траг, па га зато на Пиринејима, како се наводи, многи славе и узимају за пример и дан-данас.
Антић се „ухватио у коштац“ и са националним тимом Србије, који је водио од 2008. до 2010. и после дуго година одвео га на Светско првенство (у Јужноафричку Републику).
Потом се вратио у Шпанију, а две године касније уследио је позив кинеског клуба у повоју, али са великим амбицијама Шандонг Линенга.
Искусио је и кинеску лигу једну сезону и био један од првих странаца који се упустио у ту авантуру.
Као фудбалер каријеру је започео у свом граду Ужицу, обукао је дрес Слободе 1967. Годину дана касније преселио се у Београд да би обукао дрес Партизана, клуба који му је остао у срцу до последњег дана.
Каријеру је градио и у иностранству, прво у Фенербахчеру, па у Сарагоси, да би је 1984. завршио у Лутону.
Између играчке и тренерске каријере прошла је непуна година, а Антић је као помоћни тренер сео на клупу вољеног београдског клуба – Партизана 1985. године.
Као играч Антић је 1976. са Партизаном освојио титулу првака Југославије. Са црно-белима је као тренер два пута узастопно освајао првенство Југославије (1986. и 1987. године), док је са мадридским Атлетиком 1996. освојио „дуплу круну“, што никоме пре њега, на „Винсенте Калдерону“, није успело.
Антић је иза себе оставио супругу, сина, кћерку, две унуке и два унука.
