Премијерка Србије најавила је да ће се за десетак дана почети са применом плазма терапије за оболеле од корона вируса. Она подразумева узимање антитела из крви људи који су се излечили и њихово давање оболелима од овог вируса путем трансфузије.
Како изгледа терапија плазмом?
„Терапија плазмом подразумева да ћемо покушати да искористимо чињеницу да особе које су преболеле болест коју изазива Ковид 19 имају антитела у својој крви, односно у крвној плазми, која могу тај вирус да блокирају и да помогну да се организам са њим избори“, објашњава Јанковић.
Наш саговорник истиче да ће се терапија плазмом давати као допунска у ситуацијама када постоје индикације за њу, које ће, како каже, бити прецизиране и да ће то бити у моменту када она може највише да помогне. То је допуна стандардног лечења која може бити од користи одређеним пацијентима, а колико ће бити корисна, биће сагледано како време буде одмицало.
„Да би се узела антитела, односно користила у плазма терапији рековалесцентне особе, односно особе која је преболела корона вирус, потребно је да прође довољно времена да се антитела направе и да особа остане без вируса. Иако наравно очекујемо да су сви заражени већ почели да стичу имунитет, не желимо да буде вируса у терапијском препарату, то не сме да се деси. Тако да особа која је оздравила и од које се узимају антитела, мора да буде два пута негативна на корона вирус“, наглашава имунолог.
Давање плазме добровољно
Јанковић додаје да ће прве количине плазме бити спремне за терапијску примену за десетак дана и да како све више људи буде преболело КОВИД 19, тако ће и број потенцијалних давалаца бити већи.
„Наравно, треба да нагласим да ће бити речи о добровољном давању, односно дару тих антитела, као и код добровољног давања крви. Дакле, етичке норме морају да буду задовољене у сваком погледу, као и свуда у трансфузиологији и медицини. Број потенцијалних давалаца очекујемо да расте са бројем особа које су оздравиле, тако да се надамо да ће у будућности бити могуће применити ову терапију код одређеног броја пацијената, али наравно, строго по избору тамо где она може највише да помогне“, објашњава наш саговорник.
Логистика и техничка питања ће, како додаје Јанковић, бити прецизирана пред почетак спровођења ове терапије, али само тамо где постоје одговарајући капацитети, тако да то може да се уради ефикасно, делотворно и безбедно.
Терапија безбедна
Саговорник Спутњика констатује да је ова врста терапије једна од старих метода у лечењу заразних болести и да свуда у свету лекари почињу са њеном применом:
„Искуства код других болести говоре да је ова терапија доста безбедна. Наравно, у медицини ништа није апсолутно лишено нежељених ефеката, али су они по правилу благи и уопште не могу да се пореде са опасношћу саме болести од које пацијенте лечимо, тако да сматрамо да је однос добробити и ризика екстремно повољан у том смислу. Наравно, пошто је ипак реч о новом виду лечења, сваки нежељени догађаји биће помно бележени и анализирани.“
Лечење плазмом се, према речима нашег саговорника, показало доста ефикасним код ранијих заразних болести, али понавља да оно представља допуну другим видовима лечења или се примењује у специфичним ситуацијама када организам оболелог нема довољно сопствених антитела, па антитела узета од даваоца могу да надоместе и помогну да организам преброди инфекцију.
