Одлазак викендом на пијаце посебан је ритуал за многе. Прозбори се по која са продавцима, стекну се и нека пријатељства. Бирају се, пипкају и миришу производи, шета се од тезге до тезге – неко да издангуби, неко да нађе јефтиније. Али, пандемија корона вируса променила је начин живота у свему, па и у овом сегменту. На пијацама су катанци.
Фејсбук је сада преплављен разним понудама са градских пијаца. Јаја су најтраженија роба због Ускрса, па како нам кажу произвођачи, већ сада муштерије резервишу потребне количине. Друго место по потражњи је домаћи сир, а не заостаје ни свеже воће ни поврће.
Интернет пијаца за јаја, лук, сир, паприку...
Иван Димић из Миријева има тезге са воћем и поврћем које сам производи на две пијаце: Палилулској и Каленићу, а своју робу сада нуди преко Фејсбук странице. Како нам каже, сам развози поруџбине, а у сусрет је произвођачима изашла и Пијачна управа, која их је огласила преко својих портала. Осим тога, он је на време реаговао, па је од МУП-а добио и дозволу да се креће и после полицијског часа.
„Ми смо дугогодишњи трговци на пијацама, људи нас познају, знају за наш квалитет и зато нас и зову. У принципу, радимо тако што данас примимо поруџбину, а сутра је испоручимо. Сада у ово доба нема бирања! Али старе муштерије нас препоручују и другима и имају поверење у квалитет наших производа“, каже Иван.
Услуге доставе наш саговорник не наплаћује, а робу дистрибуира сопственим возилом уз све прописане мере заштите робе, купца и продавца. Дневне поруџбине варирају.
„У принципу од 20 до 50 поруџбина дневно доставимо, али ако је потражња већа, онда део оставимо за сутра уз договор са купцем. За сада су сви задовољни и све речи хвале добијамо од наших муштерија“, прича наш саговорник.
Са робом он покрива цео Београд, односно, долази и довози робу на било коју адресу у граду.
Иде и конзервирана роба
Његова колегиница Сека која такође живи од продаје робе на тезги на Каленић пијаци, у асортиману има углавном конзервирану робу из своје радње. Не жали се на недостатак муштерија, али каже да је - пијаца ипак пијаца.
„Не знате коме куцате на врата. Ово није лоша идеја, али није продаја као када је у питању обична пијаца. Не може овако да се заради као када радимо нормално. Имам своје муштерије, њима редовно испоручујем робу, јављају се и нови али... Не наплаћујем превоз, али ово је више могућност да се одржи контакт са старим муштеријама, али и да ми мало сметнемо са ума све ово што се дешава“, искрена је она.
Живанка Цветић има мало газдинство надомак Београда где производи млеко, сир, кајмак и јаја. Годинама већ продаје на пијаци, а сада је мало редуковала своју производњу.
„Ја сам прешла године када смем сама да се крећем, као и супруг... Старији син ми је умро у јануару ове године, а млађи је на себе преузео посао. Али, овакав начин продаје је мач са две оштрице, јер не знате коме идете на врата! Зато гледам да сина са робом шаљем само код старих муштерија које познајем. Примам врло мали број поруџбина са стране и то само ако је на препоруку старих муштерија. А затрпани смо поруџбинама посебно за јаја“, објашњава Живанка.
Интернет продавци пијачних тезги уз фотографије производа које нуде углавном напишу име и број тезге или кратко објашњење где им се продајно место налази на пијаци, ради лакшег распознавања.
Све Фејсбук групе су, како пише на њиховим сајтовима, формиране у жељи да помогну пољопривредним произвођачима да лакше пласирају своју робу, а купцима да лакше дођу до жељене робе. Обавеза продавца је да уз понуђену робу стави цену.
