Трамп је на Твитеру најавио мере против СЗО јер је, како је написао, та организација „забрљала“ дајући лоше савете поводом пандемије коронавируса. Председника Америке, изгледа, највише боли то што је СЗО „веома усмерена на Кину“ иако је, сматра амерички председник највише финансира Вашингтон.
Америка усред пандемије удара на СЗО
Уколико је Трампова претња изречена у виду декларације о намерама, то би значило да више не постоји ни формална обавеза да се поштују међународна здравствена правила, сматра политиколог Александар Павић. На тај начин, биће доведени у питање стандардизација вакцина или стандардизација превенције других еветнуалних пандемија.
„Преко СЗО води се посредни рат између Америке и Кине. То је само још једна Пандорина кутија која је птворена пандемијом коронавируса. Америка оптужује СЗО да је под утицајем Кине, а у ствари, главни је разлог то што се на некога мора свалити кривица јер на време нису предузете мере да се спречи ширење Ковида-19 у Америци“, објашњава он.
Америчка политичка класа користи прилику да забашури чињеницу да су потценили снагу вируса и што су радили по принципу „неће ваљда нас“. Због тога су, каже наш саговорник, кривца нашли у СЗО коју, наводно, контролише Кина.
„За такве оптужбе нису потребни докази, пошто Западу нису потребни докази да би некога оптужили. Оно што је битно, Америка, а и многе друге државе, показале су у овој кризи да је свака држава за себе и разне глобалистичке организације долазе под знак питања – од ЕУ и НАТО до СЗО – тако да уопште не би било чудо да, чак и ако нико не изађе из њих, оне трајно изубе свој ауторитет, да буду у немогућности да намећу стандарде и правила другим државама јер је очигледно да ће се свака држава понашати према сопственом нахођењу“, објашњава Павић.
СЗО већ одавно нема новца
Пулмолог др Бранимир Несторовић каже да је СЗО већ одавно у финансијским проблемима, још од 2010. Он подсећа да Америка већ дуго не финансира ни УН, нити њихов систем специјализованих организација, којима СЗО припада.
Због недостатка новца, СЗО је прибегла финансирању из приватних фондова, као што је фонд Била и Мелинде Гејтс, или фондација Мајкла Блумберга.
„Идеја оснивања СЗО била је да богате земље дају новац како би епидемије у сиромашним земљама биле сузбијане. Када је почела економска криза, богате земље престале су да финансирају СЗО. Тада је, на пример, фондација Била и Мелинде Гејтс почела да финансира програм сузбијања дечје парализе, а потом су из тих фондова финансиране и неке друге активности“, каже Несторовић.
Недостатак средстава узроковао је и недостатак кадрова и опреме, па је СЗО неспремна дочекала и актуелну пандемију.
Према Несторовићевом мишљењу, будућност, не само Светске здраствене организације, већ и других специјализованих агенција УН је „врло мутна“.
„Питање је шта ће од тога уопште преживети ову кризу. Већина западних земаља биће у великој рецесији и питање је колико су спремни да финансирају нешто од чега немају директне користи“, сматра он.
