Позајмице, порези, инфлација: Да ли методе из 1945. године могу помоћи да се превазиђе криза

CC0 / Pixabay / Пад светске економије
Пад светске економије - Sputnik Србија
Пратите нас
Финансијске последице, које ће пандемија вируса корона имати на светску економију, могу се упоредити са ситуацијом након Другог светског рата, а да би се криза превазишла треба проучити економска решења донета 1945. године, пише француски лист „Фигаро“.

Повлачење паралеле између ситуације данас и Другог светског рата може се чинити непримереним због огромног броја жртава које је рат однео, али је и оправдано узимајући у обзир економски и социјални шок који је настао услед пандемије вируса корона, а чије се финансијске последице могу упоредити са последицама рата, пише новинар француског листа Жан Пјер Робен.

Хенри Кисинџер - Sputnik Србија
Кисинџер: Корона може узроковати пропаст светске економије, свет неће бити исти

Како је истакао, у овој ситуацији пажњу завређују одлуке које су донете након 1945. године у Француској и другим земљама.

Новинар подсећа да је буџетски дефицит САД 1945. године износио 130 одсто. Како би спасили своје рачуне, Американци су користили три средства – позајмљивање, опорезивање и инфлацију.

Робен такође наводи пример Француске која је након окончања Друго светског рата искористила „велики национални зајам“ као финансијско решење.

Друго могуће средство је увођење „војног пореза“, који Англосаксонци називају порез на капитал, пише новинар и истиче да су Французи и Енглези размишљали о томе још давне 1919. године, али да је само Италија увела порез од 3,3 одсто до 54,3 одсто на имовину, која се стечена након 1914. године.

Russian Finance Minister Anton Siluanov - Sputnik Србија
Руски министар финансија: Почиње „нова реалност“ у економији, али спремни смо

На сличан начин је након Другог светског рата Јапан увео порез од 10 до 90 одсто на приватни капитал у оквиру националног програма обнове. Новинар подсећа да је и Међународни монетарни фонд (ММФ) 2013. године разматрао могућност увођења једнократног пореза који би плаћао свако домаћинство у еврозони чији рачун има позитиван салдо, како би се јавни дуг довео на ниво из 2007. године.

„Фигаро“ пише да је треће средство за смањење удела позајмљених средстава – инфлација. Економиста Патрик Артус подсећа да су почетком 50-их година прошлог века, када су цене расле за 18 одсто годишње уз камату стопу од два одсто, САД успеле смање свој државни дуг са 130 одсто БДП-а на 80 одсто до 1953. године.

Међутим, новинар француског листа истиче да поред финансијских инструмената постоји још и фактор рада.

„Кредити Европске централне банке неће бити довољни да се пружи подстицај БДП-у, а главни принцип треба да буде девиза:'Рад, рад и рад'“, закључује новинар.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала