„Може се рећи да се сви својски труде. Американци и Британци знају да ако је несрећа већ ту, треба подићи дух нације. Истовремено, Руси и Кинези желе да мало поправе своје позиције на међународној сцени захваљујући несрећи, коју, истовремено, лидери земаља могу да искористе за унутрашње борбе. Лидери Пољске и Мађарске, са своје стране, рачунају да ће током кризе успети да се снађу без парламента и добију још више моћи“, сматра Ковал.
Он даље објашњава да ако се за САД или Велику Британију ова шанса огледа у подизању духа и уједињењу земље, за Русију и Кину, с друге стране, шанса је у учвршћивању позиција на међународној сцени и уношењу раздора у јединство Запада.
САД ─ јединством против тешкоћа
Према писању Ковала, Американци су, по традицији, познати по јединству нације у тешким временима.
Овакву политику је, пише он, спроводила америчка влада након јапанског напада на луку Перл Харбор у децембру 1941. године, а исте политике држала се и америчка администрација после терористичких напада 11. септембра 2001. године.
„Шема је врло једноставна: боримо се, а нација се мора ујединити“, истиче Ковал.
Овај мото, по Ковалу, појашњава зашто Доналд Трамп, „који мрзи Џоа Бајдена, као да је он сам куга“ отворено саопштава о телефонским консултацијама с потенцијалним главним противником на предстојећим изборима, разуме се, на тему борбе против вируса корона.
Истовремено, популарни гувернер Њујорка из редова демократа, Ендрју Куомо, изјављује да је спреман да сарађује са Трампом.
Фактори уједињења британског друштва
Према бившем пољском званичнику, слична ситуација је и у Великој Британији: традиција британског јединства током Другог светског рата до данас живи у мислима Енглеза. Британски премијер Борис Џонсон, пре него што је доспео на реанимацију, објавио је да разматра сарадњу с новим председником Лабуристичке партије Кејром Стармером.
Штавише, подсећа Ковал, краљица Елизабета Друга је још један фактор уједињења британског друштва. Недељни говор краљице у ком позива на стрпљење, био је спокојан и позитиван. Управо је то, по Ковалу, кључни моменат англосаксонске политике у кризним временима.
„Постоје и земље које желе да током пандемије искористе ситуацију за своје позиције на међународном нивоу“, истиче аутор чланка.
Шансе Кине и Русије током пандемије
Ковал сматра да Кина која је одговорна због тога што су информације о вирусу прекасно стигле до међународне заједнице, покушава да се реши лошег утиска и шаље помоћ, која се првенствено састоји у продаји маски.
„Кина не рачуна само на то да ће поништити ужасан утисак који је оставила током прве фазе кризе, већ и на стратешку игру. Кинески авиони с маскама или тестови, иако лошег квалитета, требало би да поставе темељ будуће експанзије Кине“, објашњава Ковал.
Ковал у свом чланку такође наводи мишљење стручњака с Пољског института за међународна питања Агњешке Легуцке, која сматра да и Русија види своју шансу у пандемији.
По њеном мишљењу, Кремљ помаже појединим чланицама Европске уније и НАТО да би унео раздор у њихове савезничке односе. Након што се епидемија мало смири, Русија ће почети да притиска земље којима су руски авиони допремали помоћ како би се те земље успротивиле антируским санкцијама, објашњава бивши пољски заменик министра.
Консолидовање тренутне власти
Поред тога, сматра он, у свету је такође могуће наћи и такве лидере који у вирусу виде још једну шансу: консолидовање тренутне власти. У Мађарској само што је уведено ванредно стање на неодређено време.
Пољске власти, пише Ковал, поступиле су другачије: нису увеле ванредно стање, јер се услед тога не би одржали председнички избори, а то би фактички значило и затварање парламента. Под изговором бриге о здрављу посланика и усвајању закона за борбу против вируса, председавајући парламента самостално мора да донесе одлуку о одржавању председничких избора.
