Јелоустоун је одлично уточиште за микроскопска створења. У његових 10.000 хидротермалних појава фумарола, сумпорних блатних врела, врућих врела опстају најразнолики микроби. Међу њима су и необична створења које микробиолози називају екстремофилима, а која заузимају истакнуто место међу значајним научним открићима.
Микробиолог Томас Брок је 1965. године на извору Октопод опазио „ружичасте желатинозне масе, очигледно биолошког порекла, на запањујуће високим температурама“. Ови влакнасти организми су опстајали при температури од 82 степена Целзијуса, што је зачуђујуће, и то у време када се сматрало да бактерије не могу да опстану на температурама вишим од 60 степени.
Брок се вратио на то место годину дана касније са студентом Хадсоном Фризом, па су заједно покупили један другачији организам, жућкасту бактерију склону врелини, коју је Брок назвао Thermus aquaticus.
Узгајањем те бактерије дошло се до ензима који репликују ДНК при високим температурама, а тај ензим је учинио да ланчана полимеризација постане сврсисходна. Данас кључна алатка у молекуларној биологији, ланчана полимеризација је 1993. године биохемичару Керију Малису донела Нобелову награду за хемију.
Тренутно се ова бактерија користи да појача сигнал вируса у већини доступних тестова за Ковид-19, пише „Нешнал џиографик“.
Од како нови вирус корона обилази свет, тестирање је постало срж праћења и, надамо се, успоравања напретка пандемије. Процес PCR-а, који је витална окосница теста, релативно је једноставан и брз, захваљујући групи бактерија које живе у термалним базенима Јелоустоуна.
„PCR технологија помаже у спашавању живота“, каже молекуларни биолог Остин Шул са презбитеријанског колеџа у Јужној Каролини.
Прочитајте још:
