Победили смо! Живео Вухан. Живео народ Кине!
Уз ове поруке које су одјекивале са улица и тргова, уз блештавило светла које је обасјало палату Жутог ждрала и цео град, уз сирене аутомобила и бродова са Јанг Цеа, Кинези у Вухану обележили су отварање града који је 76 дана био у потпуној изолацији због вируса корона.
Овај вишемилионски град, престоница централне кинеске провинције Хубеј, означен је као прво жариште из кога се у свет пренео смртоносни ковид 19.
„Ово што сада гледам као да није стварно. Као да је сан. Неки филм“, преноси нам слике Вухана данас наш Никола У, професор у једној школи у Вухану. „Можете ли да замислите град који је два и по месеца био у потпуној тишини, без људи на улицама, а одједном почне да ври, постане мравињак. Чудесне су слике, иако су лепе, биће ми потребно времена да се и на њих навикнем“, каже он за Новости.
Млади Никола У. једини је Србин који је после проглашења епидемије короне остао у Вухану, суочен с неизвесношћу и потресним сликама умирања. Веровао је да је изолација једини спас од готово сигурне смрти. Храбрила га је помисао на родитеље, на сестру. И, издржао је.
„Задивљен сам мојим Кинезима“, каже нам овај тридесеттрогодишњак. „Како су они поднели све ове мере, све дане изолације. Њима је то, као, потпуно нормално. Мени, признајем, нимало није било лако. Сад док гледам колико су срећни и како ту срећу показују, видим колико цене слободу после проживљених дана изолације. Они сада славе живот. Нико као Кинези, чини ми се, не умеју да га славе. Спектакл који су приредили, после укидања мера изолације и отварања града, заиста је ода животу.“
Ове слике које нам преноси Никола, из сата у сат све су живље. Кренуо је друмски и железнички саобраћај. Отворен је аеродром, полетели су и први авиони. Отворени су маркети. Ускоро ће и школе почети са наставом. Радници у већини фирми већ су на радним местима.
Ипак, неке мере опреза су остале, па тако из града може да изађе и у њега да уђе само особа која има зелени печат, односно код у свом телефону, као потврду да је сасвим здрава. Тај код је добио и Никола У. и он ће ускоро међу своје ђаке.
„Да није било потпуне изолације, да се мере државе нису поштовале, Вухан би још био затворен“, уверен је Никола. „Мене, зато, страшно брину вести које стижу из Србије. Не разумем наше људе зашто не поштују препоруке лекара. Ако је кинеска прича успела у борби са вирусом, а ми имамо сада прилику да је применимо јер су тамо и лекари из Кине, зашто то не учинимо? Све ми се чини да се нешто инатимо, али од ината нема заната.“
Тежак повратак
Николине колеге из међународне школе у Вухану, које су отпутовале у матичне земље кад је почела епидемија, имаће много мука да се врате.
„Мораће најпре да обнове визе, потом и боравишне дозволе, упркос гаранцијама које им шаљу послодавци“, каже Никола. „Поред тога, чека их карантин. Овдашње власти су сада много опрезније, мере предострожности су на највишем нивоу.“
