У Америци и Великој Британији црни биланс свакодневно расте због корона вируса – у Уједињеном Краљевству у четвртак је преминуло 938 људи, чиме је укупан број жртава превазишао 7.000. Тај број у САД попео се скоро на 17.000, што значи да су, по црном билансу, претекле Шпанију и приближиле се Италији, која броји око 18.000 жртава.
Многе државе увеле су стриктне мере за борбу против короне много пре САД и Велике Британије, а стручњаци су подељеног мишљења у процени ситуације.
Америка и Велика Британија против короне
Аналитичар и адвокат Бранко Павловић подсетио је да су Америка и Велика Британија, као и друге земље, попут Холандије и Шведске, прво покушале да што пре стекну колективни имунитет, тако што су пустили да зараза прође кроз већи део популације млађих од 50 година.
Врло брзо, ситуација са короном у тим земљама се погоршала, а Павловић каже да се Велика Британија и Италија нису надале таквом развоју ситуације, због тога што у великој мери гарантују лечење у приватним болницама, чак више него у Америци.
Он сматра и да је Америка преценила свој здравствени систем, али додаје да је битан фактор то што је у питању нови вирус, па није познато колика је, заправо, стопа смртности.
„Америка је сигурно мислила да има бољи здравствени систем и да ће моћи боље да одговори. Тек за 10, 15 дана ћемо видети каква ће ситуација бити тамо, јер ће тада, по броју оболелих, бити у ситуацији у којој се Италија или Шпанија налазе данас. Видећемо шта ће бити са њиховим системом, јер се примећује да он попушта. Види се да смртност, у односу на број оболелих, расте“, сматра Павловић.
Приватно здравство - проблем
По Павловићу, проблем у земљама, чији се здравствени систем заснива на приватном здравству, није у недостатку људства или средстава за лечење, већ у томе што њима не могу да управљају.
„У овом тренутку Америка има ресурсе, и респираторе и лекаре, али су они у болницама које нису оптерећене бројем заражених и не могу да их пребаце тамо где им је сада потребно. Просто, здравство које је засновано на приватном власништву је неуправљиво у кризама као што је ова и даје врло лоше резултате. Зато мислим да ће све те земље завршити много горе него, рецимо, Србија“, сматра наш саговорник.
Он предвиђа још проблема – систем би могао да постане преоптерећен, што би довело до тога да они који имају друге здравствене тегобе не добију помоћ на време, а жртава би могло да буде и уколико лоша економска ситуација потраје.
Притисак јавног мњења
Павловић сматра да је због пораста преминулих притисак на јавно мњење постао превелики, па су земље попут САД и Велике Британије морале да промене стратегију и уведу рестриктивније мере.
„Највећи проблем је, у ствари, то што кренеш у једном правцу, па онда због притиска јавности мораш да одустанеш и да се вратиш на нешто што су други радили од почетка. Онда ниси ни тамо ни овамо. Ми не знамо како ће се то одвијати у другом, трећем и ко зна ком таласу борбе против овог вируса, током наредне две године, док не стигне вакцина“, истиче Павловић.
С друге стране, допсиник РТС из Лондона, Ивана Милорадовић, тврди да у Великој Британији није било никаквог притиска јавности да се карантин уведе, већ да је тамо, као и у другим земљама, попут САД и Шведске, повод за увођење стриктних мера била студија Империјалног колеџа из Лондона, која је прогнозирала велики број жртава широм света.
„Мени је, као новинару, свакако, јасно да нам све светске владе много тога не говоре како се не би стварали страх и паника. Али, у овој ситуацији, у Британији, с обзиром на број становника, поготово на југоистоку, ситуација би могла да буде много гора. За сада чак ни болнице нису пуне“, каже Милорадовићева за Спутњик.
Она потврђује да је у Великој Британији прво владало мишљење да је потребно стварање колективног имунитета, које је заступао Универзитет у Оксфорду, али се са појављивањем студије Империјалног колеџа, политика владе променила за 180 степени, што је довело до затварања целе земље.
Британија не касни с мерама
Милорадовићева сматра да Велика Британија није закаснила у доношењу мера, позивајући се на податке о броју случајева на милион становника, дајући им предност у односу на податке о укупном броју заражених у светским земљама.
Како наводи, Велика Британија и Шведска имају по нешто више од 800 заражених на милион становника. Тај број у Шпанији је 3.261, у Италији 2.306, а у Немачкој и Француској више од 1.000.
„Шведска и Британија са овим помешаним приступом, стварањем колективног имунитета, а затим затварањем целе земље, према садашњим цифрама, без обзира на укупан број заражених, у просеку уопште нису тако лоше. САД су отприлике у рангу са Француском и Немачком. Рано је говорити о томе који приступ је бољи, а који гори“, сматра Милорадовићева.
Она напомиње да Велика Британија тек сада улази у фазу која би требало да покаже шта је затварање донело и шта би тек требало да донесе.
Кинески модел био решење
Како Павловић тврди, доношење одлуке о стриктним мерама није једноставно, јер, иако се тако сузбија први ударац вируса, тек остаје да се утврди како ће се из тих мера изаћи и наставити даље.
Он зато сматра да стриктне рестриктивне мере могу да дају резултат само ако их спроводи цео свет и да би вирус већ био сузбијен да су сви следили пример Кине.
„Пошто се показало да је Европа, а сад и Америка, потпуно неспособна да на тај начин реагује, улазимо у други циклус проблема, а то је – како се уопште излази из ове изолације и пада свих животних и привредних активности? Немамо одговор на то. Одговори ће тек морати да се траже“, истакао је саговорник Спутњика.
По његовом мишљењу, земље погођене короном треба да се угледају на Немачку, у којој се, у поређењу са Француском, умире скоро шест пута мање.
