Ко је ослободио Бухенвалд, зашто су Американци возили становнике Вајмара да гледају ослобођени логор, ко и даље наставља да следи „клетву Бухенвалда“, зашто су на подручју меморијала тражили Ћилибарску собу из Царског села и шта бивши затвореници мисле о порасту десничарских расположења у Немачкој и у читавом свету, одговорио је Тајн заменик директора фонда „Меморијал Бухенвалд и Мителбау-Дора“ за РИА Новости.
Свечана манифестација планирана поводом 75. годишњице ослобађања фашистичког концентрационог логора Бухенвалда у немачком националном позоришту у Вајмар, отказана је. Да ли ће се 11. априла скромно обележити овај дан у меморијалу Бухенвалд?
— Због епидемије вируса корона тренутно нисмо у могућности да организујемо било какве догађаје. Због тога смо позвали дипломатска представништва земаља из којих су људи били депортовани у Бухенвалд, као и демократске партије у Немачкој да наруче венце. Срећом, многи су искористили ову прилику, укључујући и представништво Руске Федерације. Ови венци ће 11. априла бити положени на централни трг некадашњег логора, код споменика свим жртвама концентрационог логора Бухенвалд. Забележићемо ову слику, организоваћемо приступ онлајн, да би људи широм света, посебно бивши затвореници који нису могли да дођу на годишњицу ослобођења, могли да на неки начин учествују у овоме. У тренутним околностима се на овакав начин сећамо жртава и ослобађања Бухенвалда. Надамо се на велики одзив.
Зашто је важно наставити просветитељски раду Бухенвалду, без обзира на кризу?
— Претпостављам да ћемо у неком тренутку превазићи тренутну кризу изазвану вирусом корона. Сва основна и важна питања везана за историју Бухенвалда остаће актуелна и у будућности. Бивши затвореници су научили лекцију из онога што су доживели и претрпели. Они су ослобођени 11. априла 1945. године и већ 19. априла су организовали комеморацију мртвим, положивши заклетву Бухенвалда: „Уништавање нацизма и његових корена је наш слоган. Изградња новог слободног света, света без рата је наш циљ.“ Данас је то, пре свега, наш задатак. У Немачкој постају утицајне партије и покрети који шире антидемократске идеје, умањујући значај национал-социјализма и призивајући на „промене политичког сећања за 180 степени“. Дошло је време када морамо јасније него икада до сада схватити да демократија, подела власти и владавина закона нису узети здраво за готово, да је реч о заштити ових вредности изнова и изнова. Овде нам проучавање историје Бухенвалда може помоћи да схватимо колико су ове вредности важне и колико су подложне претњама.
Ко је ослободио Бухенвалд
Неки извори наводе да су Американци ослободили Бухенвалд 13. априла. Да ли је оружани устанак заробљеника 11. априла заиста довео до тога да су се они сами ослободили?
— Данас знамо да су у раним вечерњим часовима 11. априла 1945. године две јединице америчке војске стигле у концентрациони логор Бухенвалд. Дошло је само до кратког контакта са затвореницима. Тада су Американци одмах кренули ка Вајмару. Али као резултат овог кретања америчке војске, стална стража је побегла. То је омогућило организацији оружаног отпора да узме ситуацију под контролом. Американци су из спољашности ослободили логор, а оружана група затвореника из унутрашњости.
Познато је да су америчке окупационе власти недуго након ослобођења Бухенвалда организовали посету логора за становнике Вајмара, да би показали људима шта се тамо дешавало. Можете ли нам рећи нешто више о овоме?
— По наредби генерала америчке војске Џорџа Смита Патона, који је посетио Бухенвалд дан раније, хиљаде становника Вајмара је требало да посети концентрациони логор 16. априла. Људи су ишли пешице, то је око 10 километара од центра града. Американци су хтели да се становници Вајмара директно суоче са злочинима који су почињени у Бухенвалду, може се рећи да су хтели да их преваспитају, да им покажу шта се дешавало у њиховој непосредној близини. На пример, постоји фотографија у којој се у дворишту крематоријума налази камион са приколицом који је до врха натоварен измученим лешевима заробљеника. Ово је било показано становницима Вајмара. Реакција огромне већине је била: ми за ово нисмо знали и нисмо одговорни.
Као и други концентрациони логори, и овај је био уско повезан са својом околином. Цивили, попут занатлија и других испоручилаца робе су такође имали контакт са логором, били су тамо послом и многи су знали шта се тамо ради са затвореницима. Бројни возови су до концентрационог логора Бухенвалд долазили на железничку станицу у Вајмару, и знамо из порука преживелих да су пролазници пљували и бацали камење на затворенике. Постојали су логорски тимови који је требало да склањају бомбе након ваздушних напада у Вајмару и другим градовима. Било је очигледно у каквом грозном стању се налазе ови људи. Наравно, давали су им храну али било је и бруталног насиља у коме су учествовали и цивили. Најгори злочини догађали су се током такозваних „маршева смрти“, када су заробљенике истеривали из логора и убијали док су они ходали.
Поруке ужасних нацистички злочина
Изразили сте забринутост због неких политичара у Немачкој и другим земљама који себи данас дозвољавају да јавно доводе у питање историју Другог светског рата и нацистичке злочине. Како се бивши затвореници односе према овоме? По Вашем мишљењу, да ли су људи научили лекцију из догађаја из Другог светског рата?
– Поуке из ужасних злочина национал-социјализма су биле извучене након 1945. године. Један од резултата је то што су демократија и цивилно друштво данас много више укорењени у Немачкој него у Вајмарској републици. Универзална декларација о људским правима, коју је Генерална скупштина УН усвојила 1948. године, без сумње је једна од најважнијих поука. Многи преживели широм света борили су се за нови свет без рата, свет слободе у духу заклетве Бухенвалда. Зато је посебно шокирало многе преживеле што су у Немачкој у последљих пет година десничарске политичке силе толико масовно довеле у питање демократију и људска права. То изазива велику забринутост, па чак и страх. Ми користимо сва правна средства која су на на располагању против било које врсте националистичке пропаганде, лажних вести и подстрекивања, без обзира да ли је у питању „поздрав Хитлера“ пред некадашњих логорским вратима у Бухенвалду или вербално порицање Холокауста током меморијалне екскурзије са посетиоцима. О свим овим провокацијама ми обавештавамо власти.
Да ли вам је посао отежан због чињенице да све мање бивших затвореника остаје међу живима?
– Опраштање од преживелих наравно утиче на наш рад, а за мене је то увек болан ударац. Познајемо много бивших затвореника широм света који су изванредне личности. А када школарци имају прилику да разговарају са неким од њих, то увек има посебан ефекат. Истовремено, ми већ деценијама користимо разне изворе, методе и могућности у нашем образовном раду и стекли смо добро и охрабрујуће искуство у том погледу. На пример, сусрети младих у Бухенвалду, уз могућност ноћења и рада у групама, дају веома добре услове за интезивно изучавање овог места и његове историје. Савезна држава Тирингија и друге савезне земље пружају финансијску подршку за излете школараца у меморијал, а ми заједно са партнерима константно сакупљамо средства за групе из иностранства или пројекте за међународна окупљања. Током припрема за нашу нову сталну изложбу о концентрационом логору Бухенвалд, коју смо отворили 2016. године, питали смо младе како желе да добијају информације о Бухенвалду, да ли би волели много мултимедијалних станица или екране на додир. Мишљење већине је било да они долазе у меморијал да би изучавали оригиналне доказе и реликвије.
Зашто је Ћилибарска соба тражена у Бухенвалду
Медији су 2019. године саопштили да је на територији меморијала Бухенвалд откривено неколико тунела где су нацисти могли да сакрију драгоцене ствари, укључујући и давно тражену Ћилибарску собу из Царског села. Можете ли нам рећи нешто више о овоме?
– Од 1937. године у Вајмару су се изводили масовни грађевински радови. Након 1990. године, појавиле су се гласине да су нацисти могли да сакрију на неким местима такве драгоцености као што је Ћилибарска соба. Те гласине су настале јер је америчка војска сакрила крајем априла 1945. године складиште у каменоломима, у којима су биле тоне драгоцености које су нацисти украли својим жртвама у логорима смрти на истоку, укључујући и златне круне за зубе и друге племените метале. Американци су све однели. Пре неколико година, након опсежног истраживања некадашњег логора, новинар из Лајпцига нам је представио нове доказе да су се почетком 1945. године тамо, очигледно, градили тунели. На основу тога, органи нашег фонда заједно са државном управом Тирингије за чување споменика и археологију, донели су одлуку да провере ове доказе, не само јер смо сумњали да у шупљинама могу бити драгоцени предмети, већ и да одагнамо гласине које се стално понављају. ТВ канал „Мителдојчер рундфунк“ је активно пратио претраге и снимао радио и телевизијске документарне филмове. На основу америчке фотографије из ваздуха снимљене 1945. године, која пружа поуздану информацију о радовима на изградњи тунела у каменолому, прво је извршена потрага за могућим празнинама на неколико места користећи савремене методе мерења тла. Пошто ово није дало јасну слику, истражне ископине су изведене на два места у октобру 2019. године. Оне су нам помогле да пронађемо улазе у три тунела. Сви су били празни. Због релативно великог броја скретница, можемо претпоставити да су то склоништа са бомбама која су направили сами заробљеници непосредно пре краја рата, по наређењу нацистичке страже.
Да ли у прошлости концентрационог логора Бухенвалд постоји прича која се Вама лично допала и утицала на Вас?
– Заиста ме је дирнуло то што чак и ужасним условима, које је Хитлерова стража намерно стварала у Бухенвалду да би мучили људе, подстицали их на међусобну свађу, било је и људи који су показивали солидарност и помагали другима. Било је људи који су се залагали за најслабије, за децу и адолесценте. У специјалној колиби у малом логору, у блоку 66, спасено је више од 900 јеврејске деце и адолесцената. Остали затвореници су се трудили да та деца не морају да раде, да су заједно и да су заштићени од терора нациста. За мене је ово охрабрујући пример солидарности и хуманости на тако безнадежном и смртоносном месту за многе људе.
Свет 2020. године обележава 75. годишњицу победе над фашизмом и капитулације нацистичке Немачке.
У оквиру пројекта „75 година од Велике победе“, Спутњик вам представља ексклузивне материјале о Другом светском и Великом отаџбинском рату. Сазнајте све о највећим биткама и херојима Другог светског рата, читајте сведочења преживелих, коментаре стручњака, погледајте документе које је декласификовало руско Министарство одбране, архивске фотографије и видео-снимке.
Прочитајте још:
► Бечки валцер победе: 75 година од ослобођења Беча и логора Кајзерштајнбрух
► Нацистички план „Ост” – холокауст Словена
