„Нације се окупљају и цветају на основу уверења да њихове институције могу да предвиде несрећу, да обуздају њене последице и да поврате стабилност“, опомиње Кисинџер. „Када пандемија ковида 19 буде окончана, перцепција ће бити да институције многих земаља нису успеле... Реалност је да свет више неће бити исти после вируса корона“.
Трајне последице и нове претње
На сличан начин, преко магазина „Атлантик“, своју увереност у надолазеће тектонске промене у геополитичком поретку света, подстакнуте пандемијом вируса корона, исказује и Бен Роудс, заменик саветника за националну безбедност Барака Обаме.
„Геополитичке последице биће дубоке и трајне... Први месеци ове кризе сугеришу да ће светски поредак, који ће наступити на њеном крају, бити трајно промењен“, прогнозира Бен Роудс, и указује да највећу претњу Америци и њеном поретку „више неће представљати терористичке групе попут Ал Каиде“, већ, уз климатске промене и пандемије, понајвећа претња постаће „ширење мешавине националистичке ауторитативности и тоталитаризма кинеског стила, која би могла да трансформише начин на који људи живе у свакој земљи, укључујући и саму Америку“.
„Политички и економски преокрет могао би да траје генерацијама“, упозорава и Кисинџер.
А да је такав преокрет већ увелико у току, уверљиво доказују већ и видео-снимци руске војске на улицама Рима и других градова Италије – чланице НАТО-а – и снимци помоћи коју Кина дистрибуира широм света. Док Америка за то време, широм света и где год стигне, респираторе, хируршке маске и другу медицинску опрему отима чак и од својих савезника попут Немачке и Француске.
Геополитика вируса
Да ли ће, и на који начин, пандемија вируса корона изменити глобални поредак? Како ће изгледати она транзиција у поствирусни поредак коју предсказује Хенри Кисинџер? И ко ће бити њени победници, а ко главни губитник?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили наш некадашњи министар иностраних послова Владислав Јовановић и историчар Милош Ковић.
Упозорења Хенрија Кисинџера и Бена Роудса о промени светског поретка, каже Владислав Јовановић, „представљају њихово пост фестум признање да је процес настанка полицентричног света заиста у току, што је Америка, као победница у Хладном рату, дуго одбијала да прихвати“.
Ипак, додаје „Спутњиков“ саговорник, „у једноме су они у праву – катаклизма изазвана пандемијом не одвија се само на здравственом, него и на геополитичком плану, при чему је успостављена јасна разлика између оних који се с овим искушењем успешно носе – попут Кине или Русије – и оних који су у овом процесу у извесном смислу поражени јер су принуђени да, јавно и пред очима читавог света, признају да више нису у стању да га предводе. Због тога ће на крају и морати да буде прихваћена нова ситуација, у којој ће моћ и утицај морати да буду подељени са другима. Једноставно, свет ће се све више окретати онима који су показали да су системски боље припремљени за недаћу која нас је снашла.“
„Пандемија вируса корона није донела ништа суштински ново; она је само убрзала процесе који су већ увелико у току. А то је пре свега слабљење Запада, Сједињених Америчких Држава и нарочито Европске уније, уз истовремени успон Кине и Русије,“ напомиње Милош Ковић. „Притом, кључна идеја западног либерализма – а то је индивидуализам – сада се претвара у дивљу дарвинистичку борбу за опстанак док се, насупрот томе, успешнијим показују друштва у којима су изражени солидарност и дух колективизма, као што је то у Кини, у Русији, па и код нас.“
Уздрмана вера у систем
„У свему томе“, напомиње Ковић, „нарочито је значајан, што се Запада тиче, и губитак поверења тамошњег становништва у њихове елите, о чему и сам Кисинџер говори. То је сад и додатно подстакнуто очигледним недостатком стручности који је произвео и њихову потпуну неспремност на оно што је почело почетком марта. То ће и додатно уздрмати веру у сам систем.“
„Показује се да само чврсто уређене земље, са чврстим системом који је функционалан, могу успешно да се боре са оваквом опасношћу“, указује Владислав Јовановић. „Запад ће се стога, кад пандемија прође, суочити са фундаменталним питањима која ће поставити тамошња јавност. А на мети ће бити сам систем, на који ће се ударити и са лева и са десна. Тако да је практично неизбежна убојита радикализација политичког наратива у тим друштвима, са захтевима за драстичном, структурном променом самог система и ускраћивањем повластица најбогатијем слоју становништва, који се највише и окористио досадашњим процесом глобализације, што је на крају постало опасно за друштво, па и за сам капитализам.“
Економски шок
Питање економских потреса, који ће уследити кад здравствена криза буде обуздана, додатно ће утицати и на развој односа у свету. „Америчка економија доживеће шок који ће бити једнак ономе из финансијске кризе 2008. и из Велике депресије“, пише Бен Роудс. С друге стране, Кина се много ефикасније обрачунала с епидемијом, па ће и њена економија претрпети ограниченији застој и успоравање него америчка. А и Русија је, указује „Њујорк тајмс“, „захваљујући санкцијама (Запада) заштићена од економског шока изазваног вирусом... Њене финанијске резерве су позамашне, велике компаније готово без дугова, и потпуно је самодовољна у области пољопривреде... Русија је сад спремнија (за економску кризу) него икада у својој историји.“
Ново морално вођство
„До економске кризе у свету ће сигурно доћи. А поука која се из кризе извлачи – и то насупрот ономе у шта су нас уверавали глобалисти и остали заговорници слободног тржишта – јесте да су управо националне државе апсолутно неопходне, као предуслов опстанка у сваком смислу, од безбедности и здравља грађана до економије,“ сматра Милош Ковић.
Вирус корона изазвао је и отворену неслогу и сукобе међу западним партнерима. Коментаришући међусобне оптужбе НАТО савезника о отимању медицинске опреме, Јовановић напомиње да су „западне интегративне целине већ начете; оне се већ налазе у процесу константног слабљења, ако не и дезинтеграције. Више не постоји интерес за њихову чврсту кохезију, та клица несагласја међу њима постојала је и пре избијања пандемије, и овај процес је незаустављив, све и ако не буде текао брзо и драматично.“
Истовремено, наглашава Владислав Јовановић, „током ове кризе су предводници новог света – Русија и Кина – демонстрирали бригу и за остатак света какву нико са Запада није показао до сада, чиме су преузеле и морално вођство света. И то би морало да представља и додатни аларм за Запад.“
„Ратови и пандемије су испити за нације. Само онај ко преживи иде даље. И то се сад односи на неке западне земље, и не можемо а да се не запитамо да ли је њихово време заиста прошло,“ каже Милош Ковић, и закључује: „За нас је најважније да то схватимо, и да будемо свесни да се времена мењају. А будући да је од нас Запад направио међународне парије, јасно је да свака промена иде нама у корист ако исправно дефинишемо наше националне приоритете и наставимо да градимо односе са Русијом, Кином и свима онима који су показали спремност да нам прискоче у помоћ када нам је она била потребна.“
