Иновације које дају „плућа” /видео/

© 3D Bioprinting SolutionКомпанија ради на стварању магнетног принтера који би се могао користити у свемиру.
Компанија ради на стварању магнетног принтера који би се могао користити у свемиру. - Sputnik Србија
Пратите нас
Живот пише драме, тако се некад и из “најцрњих” периода долазило до највећих помака и иновација. Дуготрајна маска са посебним филтером, први српски респиратор, палета производа за дезинфекцију ултраљубичастим зрачењем, кабине за дезинфекцију само су неки од 12 пројеката који се финансирају конкурсом Иновационог фонда.

Позив је  упућен иноватиционо-технолошким компанијама, да своју креативност усмере ка што ефикаснијој борби против новог корона вируса.

Поједине домаће компаније самоиницијативно праве прве импровизиване респираторе, организују  се у групама на друштвеним мрежама попут “Визионари Србије” и размењују важна искуства. Роботи који опслужују болесне, дронови који их надлећу и прате опште стање у току виртуелне визите, термовизијске кациге за мерење температуре, све су то појаве у модерним болницама у Кини и Јужној Кореји, где технологија доприноси бржем надгледању оболелих, уз повећану заштиту здравствених радника. Све снаге уперене су ка иновацијама и развоју технологије за потребе медицине, јер је то приоритет у овом тешком периоду  пандемије.

До пре неколико месеци звучало би невероватно, али први домаћи респиратор, дуготрајне маске са специјалним филтерима и многе друге иновације дела су из српске „кухиње знања”. Иновативност домаћих компанија при прављењу визира уз помоћ 3Д штампача већ даје значајне резултате, читава заједница иноватара мобилисана је и посвећена једном циљу -  превазилажењу и ублажавању последица инфекције изазване новим корона вирусом.

„Безбедност на првом месту”

Старо питање, али и нови изазови, хоће ли технологија бити добар слуга или лош господар? Трилиони долара за безбедност, борбу против тероризма, мир у свету, не само да нису довољни, већ су и бескорисни и немоћни  против најмањег „нептијатеља” на свету. Без једноставних решења - дисциплине и солидарности, показало се да ни највећи здравствени системи и технолошки „тигрови” не могу да издрже удар. 

Подаци су данас најважнија ствар у модерном свету комуникација, маркетингу и сваком бизнису. У јеку избора и великих политичких игара, технологија која омогућава  апсолутан увид у понашање, кретање и изборе појединца добија посебну вредност, од оних ситних иформација у коју продавницу идемо до неких крајње приватних. Не поставља се само питање безбедности већ и питање слободе. Звучи застрашујуће? Не би био први пут да се у име сигурности заједнице уводе рестрикције на индивидуалном нивоу. 

У појединим земљама, људи су ради општег очувања здравља морали да пристану да се њихово кретање константно прати. Такозване апликације за праћење контаката служе да се у сваком моменту потенцијални новозаражени обавести да се тестира што пре и да се налазио у опасној зони. Граница између приватности, опште сигурности и уласка на мала врата потпуног мониторинга људског понашања није кристално чиста. Није први пут да се на уштрб личне “сајбер” безбедности позива на општу безбедност, у смислу што боље контроле пандемије. Једино питање је колико ће бити тешко да се једном дато право великим приватним компанијама у смислу праћења нашег понашања и кретања након ове кризе одузме. У овом моменту изгледа, како рече Макијавели, циљ и поред свега оправдава сва средства, па и драстичне мере сајбер праћења.

„Глобализација за почетнике”

Можда је најбољи доказ и дефиниција глобализације пандемија изазвана корона вирусом. Неко би рекао да је “шпанска грозница” пре 100 година имала сличну брзину ширења, али у то време је пре свега била узрокована повратком војника у домовине са различитих континената из Првог светског рата. Процес глобализације омогућио је већу повезаност међу људима, бржу размену идеја, технологије и економски напредак. Међутим, данас стојимо пред једним великим изазовом и мноштвом питања. Колико нам је убрзање у економским захтевима и стилу живота наметнуло стална путовања, најчешће авионом и близак контакт између људи који су иначе хиљадама километара удаљени једни од других. Наличје овакве комуникације је екстремно брзо ширење новог корона вируса.

О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Иван Јевтовић, директор Института за иновације и развој, путем “Скајпа” укључује се Никола Крстић иноватор маски са ХЕПА филтером, a tелефонски ће се придружити у разговор Душан Ћалић - иноватор палете за дезинфекцију са ултра љубичастим зрачењем и Никола Вучићевић - Иноватор кабине за дезинфекцију на јавним местима.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала