Чак ни катастрофа као што је епидемија неће утицати на увођење криптојуана, напротив, може га убрзати, јер употреба готовине представља додатни ризик од ширења епидемије.
Фан Ивеј је на конференцији изјавио:
„Кина ће одлучно наставити истраживања и развој легалног дигиталног средства за плаћање и реформисаће систем издавања готовине и њеног повлачења из промета".
Прошле године, шеф кинеског Центра за развој дигиталне валуте Му Чангчун рекао је да би дигитални јуан требало да постане законско средство за плаћање са истим суверенитетом као и фидуцијарни новац. Званичник је истакао да ће криптојуан заменити само готовину када је реч о новчаној маси земље, и стога није неопходна озбиљна реорганизација монетарне политике у вези са увођењем криптојуана. У децембру 2019. године Му Чангчун је изјавио да је дигитални jуан спреман за тестирање. Највеће четири кинеске банке, заједно са „тројком“ мобилних оператера, требало је да покрену пилот пројекте у Шенџену и Суџоу до краја године.
Корона је под контролом, економија се брзо опоравља
„Као прво треба рећи да је епидемиолошка ситуација сада под контролом, а кинеска економија се брзо опоравља. Стога постоје мале шансе да ће епидемија утицати на развој дигиталне валуте и систем електронског плаћања, чијим се развојем бави Централна банка Кине. Овај пројекат је у складу са процесом генералне економске трансформације у Кини. На основу информација које је недавно објавила Централна банка Кине, процес истраживања и развоја у области дигиталне валуте протиче стабилно и није изложен никаквим спољним утицајима. Поред тога, ако посматрамо развој дигиталног плаћања у последњих пет година, можемо рећи да Кина заузима водеће место у свету када је реч о ширењу безготовинског плаћања. Кина у овој области има много искуства и зато ће увођење државне дигиталне валуте омогућити реализацију свог искуства сакупљеног током протеклих година. Дакле, развој дигиталне валуте је објективан резултат дигитализације економије. Ипак, рано је проценити утицај дигиталне валуте на будући финансијски систем и правила протока капитала док валута званично не буде покренута.“
Током врхунца епидемије у Кини, из Централне банке су објављивали да ће сва готовина која долази из региона најнеповољнијом епидемиолошком ситуацијом, бити задржана 14 дана и дезинфикована пре него што поново буду део новчаног промета. Већ сада власти у различитим земљама позивају становнике да одустану од употребе готовинског плаћања и да да више користе безготовинско. На пример, у Русији је већина интернет продавница увела правило „безконтактне“ доставе (када се поруџбина плаћа унапред онлајн, а курир оставља наруџбу испред улазних врата). На овај начин купци и куријери могу елиминисати међусобни контакт и смањити ризик од преношења инфекције.
Епидемија може убрзати светски процес дигитализације економије. Постојећи систем међународних плаћања више не задовољава савремене потребе трговинских и пословних процеса. Кина, као земља са високим нивоом дигитализације, може заузети важне позиције у процесу трансформације глобалног система дигиталног плаћања, рекао је експерт Лиу Јушу.
Промене каквих није било 100 година
„Постојећи систем међународних плаћања формиран је након Другог светског рата у складу са тадашњим светским поретком. И постојећа правила међународних плаћања, наравно, одражавају стварност развоја међународне економије и финансија у последњих 70 година. Међутим, сада је свет на ивици промена каквих није било у последњих 100 година. Како се убрзава процес глобалне дигитализације, мења се и економски и финансијски поредак. Дакле, убудуће ће систем међународних плаћања, очигледно, претрпети много промена. Глобални дигитални развој постао је разнолик и систем међународних плаћања мора бити разнолик. Улога Кине у стварању новог система међународних плаћања биће све очигледнија, а финансијска интеракција између Кине и остатка света постаће разноврснија, тржиште ће бити шире.“
Кина се у области електронског плаћања већ пробила и постала светски лидер. Сума мобилних трансакција прошле године премашила је 40 трилиона долара, а ове године број корисника мобилног плаћања у Кини достићи ће бројку од 790 милиона људи.
