Према речима економисте Борислава Боровића, по окончању пандемије на глобалном нивоу ће се утврђивати огромне директне и индиректне штетне последице по економију, док ће на националним нивоима долазити до одређивања нових приоритета и праваца развоја.
Коронавирус уздрмао глобални економски поредак
„Незахвално је прогнозирати, али лично сам убеђен да ће доћи до крупних промена у међународним економским, али и другим областима. Пре свега, пандемија је показала да државе морају обезбедити већи степен самодовољности на националном нивоу или мању зависност од увоза. Видели смо да је долазило до апсурдне ситуације да неки економски гиганти немају довољно заштитних маски или рукавица, јер су фирме из њихових земаља „селиле“ производњу у удаљене дестинације због нижих најамина и већег профита. Убеђен сам да оне то више себи неће дозволити и ту су маске и рукавице само илустративан пример“, наводи Боровић.
Он такође очекује да ће доћи до крупних промена у глобалној монетарној конструкцији јер је, како каже, овај систем заснован на дугу дошао до ивице пуцања.
„Глобални дуг је неколико пута већи од глобалног БДП, а имамо и индикација да се нешто спрема или, боље речено, „поспрема” у светској економији. Једна од ствари је и промена у функционисању Федералних резерви Сједињених Америчких Држава, па онда више споразума од стране више земаља око размене роба, укључујући и енергенте у националним валутама и избегавање долара као средства плаћања, затим стање на тржишту нафте и тако даље“, напомиње наш саговорник.
Јача улога националних држава
Иако нико не може да зна како ће се ствари тачно одвијати, Боровић сматра да се са сигурношћу могу предвидети следећи трендови:
„Доћи ће до јачања улоге држава у економској сфери и слабљења улоге међународних институција или мултилатералних споразума, односно до слабљења улоге или потпуне реформе организација попут ММФ-а, Светске трговинске организације и Светске банке. Такође, доћи ће до враћања заборављеног и до сада забрањеног државног интервенционизма или протекционизма у међународној трговини, а отвориће се шансе за већу самосталност мањих земља, али и за њихове веће обавезе и озбиљно преиспитивање економског пута којим су до сада ишле, а који се углавном сводио на распродају националних ресурса и бесомучно задуживање“, оцењује Боровић.
Самодовољност националних економија
Како каже, може се очекивати враћање значаја домаће производње и тежњи да се постигне релативна самодовољност националних економија.
„За очекивати је и значајно, готово драматично већа улога енергије у будућем глобалном систему, због спознаја да се енергија мора ефикасно користити, па ће економски раст неке земље бити диктиран степеном доступности и начином прибављања енергената за своју привреду. Такође, један од трендова који се може очекивати је и рекомпозиција монетарних система, банкарско-финансијског сектора, већа контрола прекограничног кретања капитала и вероватно преиспитивање улоге оф-шор зона и скривених прихода који су заобилазили државне касе“, примећује Боровић.
Саговорник Спутњика додаје да, када је реч о здравственим системима, епидемија је показала да је потпуно запостављен значај самог термина јавног здравља.
„Државама које су више ослоњене на приватно здравство биле су практично „везане руке“, или су пак ригидним мерама и указима морале да капацитете стављају у службу јавног интереса. Међутим, оне су губиле драгоцено време у борби против короне. Убеђен сам да ће и у области здравља у многим земљама доћи до озбиљних промена, па и улагања у државне капацитете и другачије моделе здравственог осигурања и заштите“, закључује Борислав Боровић за Спутњик.