То је најавила директорка ЕБРД за Западни Балкан Жужана Харгитаи, која је за Танјуг изјавила да ће од износа намењеног Србији, око 40 одсто новца бити усмерено као подршка предузећима због ситуације са пандемијом.
За домаћа предузећа опредељено је око 400 милиона евра, а за кредите могу да аплицирају поред микро, малих и средњих фирми и велике компаније, као и државна предузећа којима се за сада на располагање ставља око 150 милиона евра.
У годинама за нама ЕБРД је издвајао око 150 милиона у Србији за кредитну подршку и додатно око 100 милиона евра за финансирање увоза и извоза.
„Ове године очекујемо да ће бити 300 до 350 милиона евра. Очекујем да ћемо потписати прве уговоре прве недеље маја ове године“, навела је Жужана Харгитаи.
Она је подсетила да је прошле недеље ЕБРД покренуо пројекат саветодавних услуга за градове у Србији јер се ближи ревизија годишњих буџета, а како би градови и општине могли да преусмере новац у борбу против короне.
„Имамо већ консултанте који би могли радити, на пример, са шест градова у Србији да им помогну“, додала је она.
Жужана Харгитаи објашњава да су готово сви инвеститори којима је ЕБРД обезбедио подршку за улагање у Србији наставили са реализацијом инвестиција у овој години, осим једне инвестиције страног улагача који ће наставити када се актуелна криза умири.
Преговара се, каже, и финансирање сектора за управљање чврстим отпадом па ЕБРД нуди држави да прва транша кредита буде усмерена на локална комунална предузећа.
Директорка ЕБРД за Западни Балкан каже да су мере које је Србија усвојила важне како би микро, мала и средња предузећа, која су најосетљивија, имала могућност да преживе. У том контексту подсетила је и на мере које је донела Народна банка Србије како би се подржао цео привредни сектор у земљи.
„Шта ће бити на крају кризе и колико лоших кредита - НПЛ, то ће се видети на крају, зато треба помоћи и банкама да се боре са последицама садашње кризе“, рекла је Жужана Харгитаи и навела да ЕБРД може заједно са Владом Србије да ради на одобравању средстава кроз гарантну шему.
Иначе, од укупног износа од три милијарде евра, Западном Балкану намењено је заједно са капиталним улагањима од 1,3 до 1,5 милијарди.
Прочитајте још:
