Он истиче да је Србија донела мере релативно рано, али да се испоставило да је свет озбиљно схватио ситуацију тек након сценарија у Италији.
Чеканац, некадашњи начелник Института за епидемиологију на ВМА, каже за „Блиц“ да је апсолутно требало озбиљније да се схвати све што се дешава у Кини и да се постави нека врста санитарног кордона у међународном саобраћају.
Коментаришући теорију о четири сценарија како би се што пре масовно оболевање окончало, коју је дала др Деви Шридхар, професорка глобалног јавног здравства на Универзитету у Единбургу, а која подразумева потпуни карантин, да се што пре обезбеди вакцина, масовно тестирање и колективни имунитет, Чеканац истиче да је сада најефикаснија мера самодисциплина.
Др Деви Шридхар, иначе, сматра да би епидемија могла да буде мањих размера да су у старту предузети другачији кораци.
Чеканац каже да ће вакцину бити тешко направити јер мора да се нађе доминантан део вируса који изазива добар имуни одговор, а да је присутан у свим пандемијским сојевима.
Како истиче, на томе ће озбиљније моћи да се ради кад прође један циклус.
Свет треба да се удружи у прављену вакцине и ово ће бити велика опомена за будућност, нагласио је Чеканац.
Што се тиче масовног тестирања, према речима проф. Чеканца, оно у овом тренутку ништа не значи без одговорног понашања и самодисциплине.
„С друге стране, масовним тестирањем можемо добити људе који су негативни јер нисмо погодили тренутак, а да већ сутра буду позитивни. У почетку је тестирање можда имало значаја, јер људи кад виде да има потврђених случајева, онда схвате озбиљније и самодисциплинованији су. Сада нисам за такозвано масовно тестирање, већ да се људи понашају као да су сви из њиховог окружења заражени и да се придржавају мера“, рекао је Чеканац.
По питању колективног имунитета, он сматра да пуштање вируса да зарази људе због колективног имунитета није етички ни хумано, јер може да угрози здравље људи.
„Наши пензионери се прилично дисциплиновано понашају и још немамо велики број оболелих и умрлих у најстаријој популацији. Ако би требало неко да се прокужи, онда би било добро да то буде међу младима. Ипак, то носи ризике, јер млади најчешће оболевају асимптоматски и онда могу да доспеју у контакт са старијима, а с друге стране, бележи се и да млађи имају озбиљније обољење“, указао је Чеканац.
Прочитајте још: