Радован Вукомановић са сином обрађује око 40 јутара земље и својски се намучио да све стигне на време.
„Све смо успели да посејемо, обрадимо... Богу хвала, време нас послужило да опрскамо, ал‘ да је пала киша... Трку смо са временом водили, али смо успели“, прича нам он.
Сељаци у трци са временом — спасавају род
Срели смо га у његовом дворишту. Он и син су се управо вратили са њиве. Трактор још врућ. Умор се види на оба Вукомановића. Успели су да добију онлајн дозволу да доврше посао и током полицијског часа.
„Нисмо дуго чекали, син је то завршио, ал‘ и док није, налазили смо начине да мало ’продужимо‘ време да посао не трпи. Па сви су то радили, иначе се ништа не би стигло!“, признаје нам Радован.
Стевана Златића затичемо на трактору, жури на њиву.
„Немој сестро да ми помињеш ни корону ни полицију ... Не знам ни сâм шта радим и како стижем. Ево, сад сам са посла дошао мало раније да бих испрскао њиву. Баш журим“, рече нам он.
Петар Милуровић је обрадио свих 100 јутара, а сада се дао на орање мале њиве поред куће у самом селу.
„Овде сејем за пијацу, па и то да завршим, мада и ту касним. Муке сам имао, да ти кажем. Јурио сам унуке за онај онлајн или како ви то зовете сада, да ми то среде да могу на њиву, једва сам их убедио! Неће они, њих то не занима, а ја не умем. Ал‘ ево, имам 70 година, има и то да научим, па да не зависим ни од кога. Можда ова корона не оде скоро, па за сваки случај. А ко зна, може нешто друго после да дође.“
Угриновачке њиве под конац, сређене, неке узоране, неке већ рађају.... Сељаци бију битку са полицијским часом.
