На ово за Спутњик упозорава неуропсихијатар др Славица Ђукић Дејановић која је број свог мобилног телефона у вечерњим сатима ставила на услугу свим онима којима је потребна помоћ.
У Италији, тешко погођеној коронавирусом, најновије професионално истраживање показало је да је већина анкетираних, њих 52 одсто, неспремна да се после ванредног стања врати уобичајеним активностима. Два месеца по укидању ванредних мера то би, како су се изјаснили, могло да учини њих 41 одсто, девет одсто би сачекало да прође пола године, а два одсто би се „нормалном“ животу вратило тек после годину дана.
Чак и након престанка пандемије 43 посто испитаника изјавило је да ће избегавати концерте, а 47 посто да неће ићи у клубове.
И после епидемије, људи ће имати страх од додира
Ђукић Дејановић сматра ове податке коректним и напомиње да када су у питању масовне трауматичне ситуације, без обзира на отпорност коју имамо у психосоцијалном смислу, један значајан проценат наших суграђана неће моћи да прође неокрзнут када је у питању ментално функвционисање.
„Последице свега овога што се догађало, пре свега доживљених страхова за сопствени живот, за разбољевање и судбину најближих сродника, пријатеља, колега, комшија, с једне стране, с друге стране ноћи несанице које су се код многих јавиле, депресивна расположења која су карактерисала не мали број наших суграђана у овом периоду, не могу се просто пресећи као ножем оног момента када се укину ове мере, чак и да то буде постепено“, каже саговорница Спутњика.
Постепено укидање мера
Постепеност њиховог укидања је бољи начин јер, како објашњава, таква адаптација на било које нове околности даје човеку могућност да користи све своје могућности прилагођавања које су прилично индивидуалне.
На питање да ли ће и после укидања мера остати код људи страх од контакта са другим особама, хоће ли се устручавати да се загрле, пољубе са блиским особама, да са колегама на послу буду на уобичајеном растојању, она одговара да ће генератор свих тих страхова и социјалних специфичности бити неизвесност и непознаница о самом изазивачу епидемије.
„Научници још немају одговор на многа питања - шта ће се са изазивачем епидемије догађати у летњим месецима када дође до укидања ванредног стања и повратка неком уобичајеном животу. Да ли нас на јесен поново чека слична или нешто другачија епидемија? Док не стигну медицинска и стручна средства која ће грађанима дати сигурност, та неизвесност ће бити генератор многих страхова, депресије, несанице и погоршања менталног функциносања“, уверена је докторка.
Жеља за физичким контактом
Ђукић Дејановић напомиње да смо се, с друге стране, ужелели и физичких контаката са онима које волимо, али да због страха који осећамо, и када све ово прође, нећемо моћи да остваримо ту жељу. А то ће, како објашњава, бити разлог за интрапсихичке напетости које акумулиране дају најразличитије облике анксиозних поремећаја и менталних сметњи.
„Свакако је да ће овај период физичке дистанцираности оставити један траг, како то епидемиолози кажу, постојаће реп епидемије. Тако ће постојати и реп психолошких доживљавања. Дуго нећемо моћи да се ослободимо страха и то врло оправдано, јер не знамо шта нас чека од узрочника овог зла“, оценила је Ђукић Дејановић за Спутњик.
