„Као небо и земља“. Како у изолацији живе градови који су одувек били изоловани

Затворени градови су настали за време Совјетског Савеза у оним областима где су се налазиле тајне индустријске и војне установе. Контрола уласка и изласка је раније постојала, али иако су данас многи отворени, локално становништво се због нових правила понашања у вези са пандемијом, поново нашло у потпуној изолацији.

„Дођоше“ не воле

Фаина Маркова се пре 4 године преселила у Железногорск или Желеску, како ово место зову мештани. То је затворени град у Краснојарском крају и овде се налази рударско-хемијски комбинат - једно од водећих предузећа у нуклеарној индустрији. На улазу у овај град су одувек постојали контролни пунктови, где могу да пролазе само они који су регистровани на територији затвореног града, људи без боравишне дозволе могу да добију пропусницу најдуже на годину дана.

„Дошла сам овде из Горно-Алтајска: удала се, али нисам променила место боравка. Имам пропусницу на годину дана, али је њено вађење био дуг и мукотрпан процес, иако предајем на факултету у затвореном граду“, рекла је Фаина.

Према њеним речима, Желеска има око осамдесет хиљада становника, и то је место где се сви познају, а посетилаца има мало.

„У поређењу са мојим родним градом, то је небо и земља. У Горно-Алтајску је становништво мултиетничко. А овде не воле госте. На почетку сам радила као продавачица у маркету: ако у разговору кажете да нисте „локалац“, људи се одмах повлаче. Било је непријатно. Мало има забаве за младе људе. Када петком желите да одете у клуб, нећете успети, јер постоји само један који ради суботом, тако да генерално људи посећују једни друге“, каже Фаина.

„Уђеш на инстаграм, а тамо сви роштиљају“

Излаз из града је раније био отворен, а сада траже од становника да покажу потврду о запослењу, како би се потврдила неопходност изласка из Жељезногорска.

Од осмог априла на контролним пунктовима проверавају се пропуснице, а полиција такође проверава „оправданост изласка“, наводи се на сајту локалних власти. Још другог априла затворена је већина контролних пунктова за улазак. А у новије време пропуснице се издају само у изузетним случајевима - на пример за сахрану рођака.

Ограничење изласка из Железногорска је постало проблем за грађане, јер су многи викендом одлазили у Краснојарск по намирнице или да се једноставно забаве.

„Већина становника је ову забрану прихватила с негодовањем. Када су у Желески затворили кафиће и ресторане, људи су похитали у Краснојарск. Муж и ја смо били збуњени јер је и тамо све било у карантину“, каже Маркова.

Међутим и она се жали на немогућност изласка из затвореног града.

„Ми смо једном месечно ишли у куповину у Краснојарск, где су производи јефтинији, чак и ако узмемо у обзир трошкове бензина. Откад смо добили дете, почели смо да још чешће излазимо, због хране за бебе или да би се одморили. А сада је готово. То је наравно веома непријатно. Формално, ми немамо разлога да напуштамо град, нити одговарајућу потврду о запослењу, јер обоје радимо у Железногорску, док сам ја на породиљском, муж ради у фабрици“, објашњава Фаина.

У затвореном граду је регистровано, према информацијама локалних власти пет случајева корона вируса.

„Многе људе баш брига за ограничења, што је ужасно. И ми бисмо желели да прошетамо, нарочито зато што је на улици било плус 21 степен, лудели смо седећи кући“, рекла је Маркова.“Међутим поштујемо режим самоизолације, јер се мој муж ужасно боји вируса. Нисмо провирили већ три недеље. При том, са балкона посматрам децу на скутерима, одрасле на бициклама, сви задовољни и срећни. Уђеш на инстаграм, а познаници роштиљају.“

„Без посебног осећаја“

За неке грађане, излазак из затвореног града је професионална потреба. У том случају нема проблема са кретањем. Тако на пример, предузетник Игор Жданов из Зеленогорска, још једног затвореног града у Краснојарском крају, каже да се за њега готово ништа није променило. Он продаје цвеће у свом маркету који је морао да буде затворен, али су се зато наруџбине за доставу повећале.

„Предузетницима је дозвољено да довозе све што им је потребно за рад, али је неопходно да прво добијете пропусницу. У реду за добијање докумената било је око петнаест до двадесет људи. Док пишеш захтев, већ долази твој ред. Није страшно. Радим као и пре, осим што ми недостају разговор са пријатељима и шетње. Зато сам добио слободно време да се бавим кућним пословима“, рекао је Жданов.

„Цело домаћинство страда“

Ограничен је улазак и излазак у још три затворена града у Чељабинској области - Озјорск, Снежинск и Трохгорни. Локалци су обично забринути због очувања домаћинства, јер сваки други има „дачу“ (викендицу), а многи чувају и стоку.

„У моралном смислу је тешко, када сте огранчени да се бавите својим послом. Осим тога, ми имамо кућу ван града, тамо живе пси које је неопходно хранити. А мени као раднику фабрике за производњу инструмената је забрањено да напуштам град. Ако изађете макар на сат времена, пошаљу вас у карантин на 14 дана. И како да се осећате? Добро је једино што муж може да се креће. Мој пријатељ је за цео период изолације отишао на дачу где проводи време са животињама“, објашњава Светлана која живи у Трохогорни.

У Озјорску се не жале на нове мере безбедности, јер се овде одлазак „у башту или у викендицу“ сматра оправданим разлогом.

„Раније смо имали много оних који долазе на пословни пут и они су добијали привремене пропуснице, али им је сада улазак ограничен. Локалним становницима је дозвољено да напуштају град, али питају где се иде и због чега. Озјорск није велики и свака друга породица има земљу ван ‘затворене територије’ где чувају козе, краве, кокошке. Код нас је дозвољено да се води брига о фармама, као и шетња паса, нико не тражи потврду о поседовању стоке, већ се информација једноставно уноси у базу података по изласку“, рекао је Николај Фјодорјенко.

Сада се на контролним тачкама обавезно проверава и шта се налази у колима као и пртљажник.

„Ако у ауту има путника, они излазе из возила и прелазе кроз контролни пункт. Прошлог викенда, људи су похитали да напусте град, што је створило велике гужве у саобраћају, јер је излаз био затворен. Обично су се редови правили само када се сви враћају из својих викендица“, објашњава Фјодорјенко.

У Озјорску, режим самоизолације не поштују сви.

„На улицама полиција никога не зауставља. Наравно, мање је људи, као другог јануара, али не седе сви код куће. У фабрици ради око 30 одсто радника у односу на уобичајно стање, они имају пропуснице како би могли да се крећу по граду, међутим њих нико посебно не контролише“, рекао је Николај.

Данас је осим „затворених градова „ у Краснојарском и Чељабинском крају, затворено за излазак још пет градова у Мурманској области. И међу становницима „затворених градова“ има пуно оних који су незадовољни новим правилима, али власти позивају на стпљење, јер су овакве мере неопходне да би се становништво заштитило од корона вируса. 

Прочитајте још:

• Русија у доба короне: И рођендани у карантину /видео/
• Висока оцена кинеских лекара: Русија предузела ефикасне мере у борби против короне
• Путин о корони: Врхунац још увек није прошао, потребне строге ванредне мере