Како Шакова објашњава, много људи због самоизолације не излази из својих домова већ неко време, а током боравка у четири зида акумулирају се стрес, агресија и депресивне мисли о будућности.
„Потребно је замислити жељену будућност у наредних месец, два или три, а затим дефинисати три главна корака (акције) на путу до остварења тога. Код свих ће ти кораци бити различити, осим првог: сачувати живот и здравље“, наглашава Шакова.
Она такође истиче да се ограничавање и контрола слободног кретања доживљавају као нарушавање личног простора и могућности управљања својим поступцима.
Сваки губитак тога, појашњава психолог, изазива неколико негативних осећања, укључујући раздражљивост и бес, а одмах затим порицање свега што се дешава и покушавање мирења са околностима.
„Кад су у питању губици (мада се овде ради само о привременом ограничењу), у психологији се користи вежба у којој се предлаже да се запише све вредно што човек има и што теоретски може да изгуби: живот, лично здравље и здравље својих најближих, мир, дом, пријатеље, кућне љубимце – свако има своју листу. Након што све ово попишемо, постаће очигледно колико пуно имамо, али не ценимо“, истиче стручњак.
Поред тога, Шакова препоручује да се негативна осећања могу испољити на начин који је безбедан по себе и друге: на пример, на папиру.
„То може бити преко цртања, било какве врсте писања, а папир се може и поцепати, згужвати. Најглавније је што је могуће више својих негативних осећања оставити на папиру“, истиче она.
Стручњак још саветује умерено бављење физичком активношћу, којој треба додати покрете који се подсвесно повезују с ослобађањем агресије. Могу се применити и ритмичко трчање на месту с радом руку, боксерски меч са јастуком и сл.
Подсетимо, услед пандемије ковида 19 у многим земљама је на снази режим самоизолације и људи могу напуштати своје домове само у случају крајње потребе.
У свету је према последњим подацима вирусом корона заражено 2,013,935 особа, излечено је 491,765, а преминуло 127,587.
Прочитајте још:
